„Mi bismo u Evropsku uniju, ali pod našim uslovima.“ Ova ranija izjava aktuelne direktorke Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milice Delević toliko je popularna da je postala deo najave za „Kažiprst“ Radija B92. Nedavna istraživanja javnog mnenja je, međutim, delimično demantuju. Decembarsko istraživanje Kancelarije za evropske integracije pokazuje da podrška članstvu Srbije u EU opada, ali građani ove zemlje podržavaju neophodne reforme na putu evrointegracija.
Ukoliko bi sutra bio održan referendum, prema rezultatima istraživanja, 57 odsto građana Srbije glasalo bi za učlanjenje Srbije u EU, što je značajan pad. U junu 2010. članstvo u EU podržavalo je 65, a u septembru 2002. godine 68 odsto ispitanika. Ispitanici su, međutim, pokazali zrelost, te je njih čak 78 odsto izjavilo da reforme treba sprovoditi i da nisu uslov za ulazak u EU, zbog stvaranja bolje Srbije. Pada procenat onih koji krivca za usporavanje ulaska Srbije u EU vidi u politici uslovljavanja i ucena Evrope. Njih je juna prošle godine bilo 43, a sada je 24 odsto. Procenat onih koji smatraju da je to nesposobnost domaćeg rukovodstva je 19, a 15 odsto „krivca“ vidi u obimnim reformama.
Zašto među građanima Srbije pada podrška članstvu u EU? Jednostavno, konkretnu korist na svojoj koži ne osećaju, a od obećanja se ne živi. Od „belog Šengena“ i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju vajde nema ako je prosečna plata tek 300 evra i nastavlja da pada, za razliku od nezaposlenosti koja raste. Naravno, ni problemi unutar država EU, jedva izbegnut kolaps ekonomija Grčke, Irske, Rumunije, nisu neka preporuka za jačanje evroentuzijazma.
Građani Srbije postaju svesni da Unija nije rajski vrt u kome će brzopotezno nestati svi naši problemi već ozbiljna institucija koja ima još ozbiljnije zahteve, čije ispunjenje često zavisi od spremnosti naših političkih elita da se menjaju i prihvataju evropska pravila. Njima je to, izgleda, veoma teško, bilo da su u pitanju propisi o finansiranju političkih partija, javna preduzeća, monopoli, „blanko“ ostavke, bilo akcize.
Indikativan je podatak da najviše, čak 39 odsto, građana smatra da je borba protiv korupcije najznačajnija reforma koja se nalazi pred Srbijom. Ako se može suditi na osnovu ovog istraživanja, građani su realni. Još samo da i naša politička elita postane takva i shvati da prečica ka Briselu nema već jasnih uslova koje treba ispuniti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
