Sindikati u Srbiji ne predstavljaju silu i to je odavno jasno. Verovatno bi uz to moglo da stoji i ono nažalost jer ozbiljna kontrateža vlasti mora da postoji. Međutim, srpski sindikati su podeljeni, čini se, nepremostivim barijerama. Svake godine s njihovih adresa stiže najava neke „vruće jeseni“, ali od toga nikad ništa. Pitanje je da li iko više takve pretnje uzima ozbiljno.
I ono malo „opasnijih“ štrajkova, političari su veštim potezima uspevali da umire. Ili možda nisu ni morali mnogo da se pomuče jer su uspevali da pridobiju vođe kakvim malim ustupcima.
Sindikati nemaju izgrađen imidž u javnosti. Često se koriste praznom retorikom o rušenju vlasti, dovođenju u pitanje opstanak države… Posle toga na ulice izađe jedva par hiljada radnika, a onda uslede medijska prepucavanja lidera sindikalnih organizacija i sve izgleda još tragikomičnije i neubedljivije. Veliko breme sindikata jeste i to što ne mogu da objasne ćutanje tokom devedesetih koje im običan građanin, nezainteresovan za njihove planove, odmah nameće. Bilo je tu i prozivki o bliskosti pojedinim političkim opcijama i tome slično, već kako se ko za šta prvi uhvatio. Zato i ne čudi što su više uspeha imali samo kada su, recimo, prosvetari i zdravstveni radnici štrajkovali sami za sebe.
Sve to pogoduje vlastima koje su dijalog u Socijalno-ekonomskom savetu sveli na meru „kad zatreba“, a i više u marketinške svrhe. Pa i Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca ne može mesecima da počne da radi svoj posao jer nema komunikacije među sindikalcima. Iako su se mogle čuti kritike da rad odbora sputavaju poslodavci, zavirivanje u zapisnik sa jedne od poslednjih sednica pokazuje da, umesto da su na istoj strani, predstavnik jedne sindikalne organizacija obraćanje predstavnika drugog sindikata naziva „sramnim“, „opstrukcijom“ i „zamajavanjem Odbora glupostima“. Ironija ili ne, izgleda da je predstavnici Vlade bilo najvažnije da Odbor nastavi da radi. Takođe, na izjavu predsednika Konfederacije slobodnih sindikata da je u stalnoj komunikaciji s drugim sindikalnim organizacijama oko organizovanja velikih protesta, stigne demanti iz UGS Nezavisnost da takvi kontakti ne postoje. I posle toga manje-više sve je jasno. Ništa od vruće jeseni. Možda će biti mlaka, ako se najavljenom smanjivanju plata ili otpuštanju viška suprotstave sindikati zaposlenih u državnoj upravi. Ovako, završiće se na protestima očajnika iz loše privatizovanih preduzeća koji nikako nisu masa koja može da prodrma Vladu iz temelja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
