Kakve veze nezaposleni grčki demonstrant ima sa dobro povezanim, takoreći masovnim protestima širom sveta protiv pokušaja da se autorska prava zaštite od interneta, koji je sam po sebi negacija svake privatnosti pa i autorske? Samo jednu: i nezaposleni Grk i ljubitelji interneta stvarno su pomislili da su sloboda kretanja ljudi, roba i kapitala, pa i informacija, stvarno zamišljeni da bi njima bilo i lakše i bolje. Ali nisu. Nego da bi velikom kapitalu bilo lakše i bolje.
Tokom protekle tri-četiri godine mnogi su umni ljudi prerasli i neoliberalnu žvaku da svima mora biti bolje kad je velikom kapitalu bolje. Ne mora. Cele prošle godine svi, a naročito levo orijentisani mediji, pravili su uredan inventar štrajkova, demonstracija i drugih manje urednih, ali među sobom nepovezanih pobuna širom sveta. Bili su to prvi štrajkovi u poslednjih nekoliko decenija, kao marta prošle godine u slučaju metalskih radnika u Turskoj ili najveće demonstracije u istoriji, kao juna prošle godine u Velikoj Britaniji. Oni su se zvali „Okupiraj Volstrit“ (SAD), zvali su se „Prava demokratija sad“ (Italija), zvali su se „Ogorčeni“ (Španija), „Ljuti“ ili „Nas je 99 odsto“. Bunili su se, jer se političke odluke kreiraju prema raspoloženju centra velikog kapitala, američkog Volstrita, jer je pritisak na pooštravanje radnog zakonodavstva postao nepodnošljiv, jer je nezaposlenost među mladima ponegde prešla i granicu od 40 odsto, jer se penzije smanjuju, a radni vek produžava svuda, jer su samo oni koji žive od rada platili troškove „iracionalnih preterivanja“ finansijskih špekulanata i njihovih političkih pokrovitelja, mada u plodovima tih preterivanja nisu samo oni uživali. Mada, ruku na srce, jesu pomalo i oni. Dok je trajalo.
Prvi rezultati su već na stolu: premijeri u Grčkoj, Italiji, Rumuniji su pali sa svojim vladama. U proceduri, koja je sve pre nego „prava demokratija sada“ na vlast su i u Grčkoj i u Italiji i u Rumuniji, na primer, dovedene međunarodne tehnokrate sa dobrim uzemljenjem u svetu velikog kapitala. Učenici Goldman Saksa. Njihov je glavni zadatak da obezbede da se dugovi velikim finansijskim institucijama vrate i vrata tržišta ostanu kapitalu otvorena.
Ali svet pripada onima koji se bune, rekao je Bernard Šo. Na kraju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
