Narodna katarza

Grupa osnovaca koji su se rodili kad je Muzej zatvoren su ga pre svih i prvi put u životu posetili, a sinoć je priređen multimedijalni spektakl u plavom. Sve što svetli u gradu , mostovi, pozorišta, naravno, i fontane sijalo je plavim svetlom. Plava je od početka kampanje za Narodni muzej u Beogradu izabrana kao amblematska boja. I Mila, neostvarena ljubav Đure Jakšića je u plavoj haljini , a ova se boja vezuje i za „Buđenje“ spot u kojem glavni baletski superstar Sergej Polunjin najavljuje novo poglavlje nacionalnog muzeja. Tome se nadaju zaposleni u Narodnom muzeju, koji su, u rekordnom roku i s mnogo posvećenosti marljivo radili na njegovoj postavci, studenti, medijski poslanici i publika. Čak i ona, „maliciozna“ što pominje tih prokletih 15 godina i ne voli što ovo čini aktuelna vlast – kaže, „kakogod, bitno je da je Muzej konačno otvoren“. Turistima Beograđani više neće morati kao godinama unazad da objašnjavaju ne zašto je Narodni muzej zatvoren i pod rekonstrukcijom, nego zašto onda na zgradi nema skela i ne vide se radovi, pošto smo se i toga nagledali. Imali smo i sat, koji je pokrenuo bivši ministar kulture Ivan Tasovac, kako bi marketinški ubrzao stvar. Sat je navijen tako da odbrojava do završetka obnove zgrade ali je i taj, kao i mnogi prethodni rokovi probijen, a časovnici, kao i onaj iz Muzeja savremene umetnosti možda nađu svoje mesto kao artefakti posebne vrste, recimo u Muzeju iluzija. S tim u vezi, uz sve pohvale, što je Muzej otvoren, što mu se narod raduje i što uliva nadu da su svi skandali u vezi sa centralnom muzejskom institucijom u zemlji iza nas, valja biti oprezan ubuduće. Jer i Narodni muzej u Beogradu, baš kao i svi javni muzeji od kraja 18. veka naovamo služe legitimizaciji ideologije na vlasti, odnosno, državnih nacionalnih i političkih ciljeva. S tim u vezi, otvaranje dva ključna muzeja u plavom s baletom i plesom na simboličke datume jugoslovenske i srpske istorije proizvode prilično konfuzne asocijacije. Recimo, jesmo li mi to baletska nacija? Da li plavo ima veze s vizantijsko plavom ili je to zbog zastave Evropske unije ili je sve iz nekog trećeg razloga? Zašto na Vidovdan ako smo Republika i znači li to možda da se mit o Kosovu lagano seli u Muzej? Konačno, da li se iz ovako različitih uglova može doživeti identitetska katarza ili nam je svima najbolje u Muzeju iluzija?