Narodni bensedin

U zemlji u kojoj više od 25 odsto radno aktivnog stanovništva vapije za radnim mestom, nizak nivo prihoda nije nikakva neobična novost. Američki nobelovac Pol Krugman nam je prošle nedelje savetovao da se, budući da platama u Kini već gledamo u leđa, mi sad kandidujemo da budemo nova Kina, ili raj niskih plata. Za investitore iz evropskog raja?

Pri tako niskim prihodima, ni naopaka siromaška struktura potrošnje nije takođe niti nešto novo niti nešto neobično. Pa ni podatak da radije potrošimo na cigarete i alkohol nego na obrazovanje i kulturu. Ili što bi rekao jedan poznavalac tržišta duvana u Srbiji, onome ko se svakog jutra budi u strahu da će toga dana izgubiti radno mesto, u strepnji da li će dobiti platu ili u očaju šta da da deci za doručak, potrebno je nešto da se smiri. A kad je već tako, bolje da zapali cigaretu nego da guta bensedine! Tim pre što se do cigareta dolazi brzo i lako, a u Srbiji još i jevtino. Dočim bensedin spada u potrošnju na recept. Od zastrašujućih upozorenja o štetnosti cigareta do kojih je stigla Australija i ruske ideje da se vožnja kola u pijanom stanju kažnjava kaznom srazmernom vrednosti tih kola, mi smo, sa siromaškog razloga, još daleko. Jer duvan i alkohol su narodni bensedin. Poslednju fazu pred narodne kuhinje, čiji će značaj rasti, otvara nam najcrnju perspektivu Institut za tržišna istraživanja.