Pošlo nam je za rukom, čini se, da relativizujemo i najveću svetsku finansijsku instituciju. Neko bi pomislio da Albert Jeger i njegove kolege nisu imali preča posla pa su došli u Srbiju da malo slušaju ideje srpske vlade i da ih slepo aminuju. Dva vicepremijera već mogu da svode računicu koliko im je ovaj uspeh (nema većih poreza, nema smanjenja penzija) doneo glasova.

Međutim, i nije im bilo teško da ubede MMF u svoju priču. Jedini problem je toliko busanje u grudi i stil promovisanja u medijima. Pokazuje se svakim danom pregovora da ova revizija aranžmana i nije toliko bitna jer je priča sa budžetom za ovu godinu, uz silne kredite koje povlačimo i zapise koje emitujemo, gotovo ispričana. Pare su nabavljene za zapušavanje brojnih rupa. Zato će mnogo važniji biti pregovori koji će uslediti u vreme pravljenja budžeta za sledeću godinu. Tada će se, možda, i duže i oštrije raspravljati o pojedinim stavkama u državnoj kasi.

Ipak, ne treba se zavaravati da je priča sa MMF-om završena. Da nije bilo tog aranžmana verovatno bi još godinama zaposleni u privredi na leđima nosili i još jednog zaposlenog u administraciji. Međutim, ako Vlada još jednom propusti priliku da smanji velike troškove države, što godinama obećava, MMF će biti nemilosrdan. Nećemo imati jedan veći porez, već nekoliko. Nije prijatno da bilo ko ostane bez posla, ali da jedna mala opština u Srbiji ima više zaposlenih u državnoj upravi nego u privredi, jednostavno nije normalno. Vlada je osmislila dobru strategiju, a da li će se pridržavati iste zavisi koliko smo blizu horizonta novih izbora.