Koliko košta auto-put? Jednostavno pitanje, ali nekada je bolje ne znati odgovor. Jer kako čovek treba da se oseća kad čuje da deonica koju će Putevi Srbije graditi od Novog Beograda do Surčina, dakle deonica otprilike „od jedne do druge njive“, košta devet miliona dolara po kilometru?
Nekih četiri puta više nego što je uobičajeno za ovako lake trase.
A kako tek treba da se oseća kada čuje objašnjenje Puteva Srbije da je cena ovoliko narasla jer će se uz auto-put graditi i trake za bicikliste i pešačke staze? Dok poreskom obvezniku saznanje o ceni pogađa novčanik, objašnjenje za toliku cenu mu pogađa inteligenciju.
Razloge zbog kojih put mora da košta umesto dva miliona dolara, čak devet miliona, ovog puta je možda stvarno bolje da nismo ni čuli. Tu su pored staza još i zaštita od buke u naseljenom mestu, pa zatim to što će morati da se radi brzo zbog čega treba više kamiona i mehanizacije i to što će se odvod iz kišne kanalizacije prečišćavati.
Ko bi hteo da objašnjenju pristupi ozbiljno, mogao bi da se zapita ko to još gradi pešačku stazu duž cele trase auto-puta? Ko će to pešačiti od Novog Beograda do Surčina? I zašto je ta staza široka dva do dva i po metra. Pa zatim, ko još stavlja i biciklističku stazu duž celog auto-puta?
Ima više smisla nego pešačka, to je sigurno, ali ipak, koliko je deonica Surčin – Novi Beograd prioritet za bicikliste. I da li taj prioritet vredi dva, tri, četiri ili pet miliona evra na svakih 1.000 metara staze, koliko mora da je ovaj dodatak navodno podigao cenu?
Pa onda buka. Koliko miliona evra koštaju zvučne barijere u malom delu auto-puta koji prolazi kroz naseljeni deo Novog Beograda? Zvučne prepreke su obični zidovi od cigle ili metala ili sličnog materijala, ništa više od toga. Jel i one koštaju na hiljade evra po metru?
Pa onda „više kamiona i mehanizacije“. Pa kako više? Bez obzira da li put gradite brzo ili sporo, odnećete identičnu količinu šuta i postaviti identičnu količinu asfalta. Kad radite brže, angažovaćete više kamiona odjednom, ali ćete ih angažovati kraći broj dana. Kako to povećava troškove? I otkud hitnost u projektu koji se odavno planira?
Ali, to su sve pitanja koja bi postavio neko ko bi hteo da objašnjenju pristupi ozbiljno. A kako pristupiti ozbiljno objašnjenju, koje je tako očigledno napisano da bude neozbiljno. Nekad je stvarno bolje ćutati. Da ne saznamo šta rade. Da nam ostane delić nade da možda stvarno drum posred ravnice treba da košta kao tunel kroz utrobu planine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
