Donald Tramp je jedan od njih i to je još jednom potvrdio. Izbori za Kongres i guvernere bili su, što je ocena koja već postaje floskula, zapravo izjašnjavanje o njemu. Ali to je tačno. U drugom planu su se našli sami kandidati, najbitnije je bilo jesu li Trampovi ili nisu.

Predsednik SAD je prošao, hajde da kažemo dobro. Međutim – ako ove srednjoročne izbore, tako nazvane jer se održavaju na polovini predsedničkog mandata, uporedimo sa onima u vreme administracija Bila Klintona i Baraka Obame – prošao je odlično. Za razliku od demokrata Klintona i Obame, koji su na ovim izborima svojevremeno trpeli teške gubitke, u skladu sa tradicijom u američkoj politici koja kaže da predsednikova stranka na njima gubi, Tramp je povećao nadmoć republikanaca u Senatu. Izgubivši samo u Predstavničkom domu, Tramp je tu tradiciju načeo. On je ostao nenačet.

Istina je, administracija će biti suočena sa mnogim blokadama u Predstavničkom domu. Brojne istrage protiv Trampa dobiće novi zamah. Ipak, trijumfalizam dela američkih medija čini se bez osnova.

Američko društvo ostaje podeljeno, još jednom je potvrđeno. Izbori su pokazali da znatan broj ljudi podržava Trampa, uprkos anketama koje su govorile u prilog njegove nepopularnosti. Dilema o tome da li je Tramp kratkoročna pojava ili je njegova pobeda na predsedničkim izborima pre dve godine pokrenula novo doba još se pomerila u korist ovog drugog. Za dve godine Tramp će imati dobre šanse da bude ponovo izabran, a u tome će mu od pomoći biti marginalizovanje starih republikanaca koje će se sada, očekuje se, nastaviti.

Šta svet da očekuje? Podjednako nepredvidljivog američkog predsednika koji će, naravno, nastaviti da svoju spoljnu politiku sprovodi u skladu s načelom „America First“. I da s većim entuzijazmom nego što to prosečan Amerikanac čini pravi podele na dobre i loše momke. U jednom od postizbornih tvitova, napisao je: „Sinoć sam primio toliko čestitki zbog naše Velike Pobede, među njima i od stranih država (prijateljskih)…“