Kada privatna firma dobije da plati kaznu ili neku odštetu vlasnik dobro ispita ko je napravio propust i gleda da se takve stvari ne ponavljaju, jer niko nema para za bacanje.
Ali kada država mora da plati odštetu ili kaznu, tu ne samo da niko nije odgovoran, nego niko ni ne gleda da se to smanji, jer se iznos kazni i penala koji se plaćaju iz budžeta od 2010. godine upetostručio.
U sledećoj godini budžet Republike Srbije tako predviđa da se skoro 200 miliona evra ima platiti za greške državnih činovnika iz prethodnih godina pa i decenija. To je jednako investicijama u prosvetu i dvostruko više od toliko izvikanih subvencija investitorima.
Ranijih godina su se plaćale odštete za ratne dnevnice, neisplaćene dnevnice i prekovremeni rad policajcima i neosnovane presude sudova i povrede prava građana.
Sada na naplatu dolaze loši ugovori o investicijama, prevareni investitori na međunarodnim arbitražama naplaćuju i glavnice i kamate, a državne službe prave se blesave i čekaju konačne presude da slučajno ne bi ispalo da je neko kriv.
Preuzimanje odgovornosti je nula osim u onom delu kada se iz budžeta parama poreskih obveznika isplaćuju propusti državnih službenika koji se kriju iza države.
Najveći iznos sledeće godine koji će država morati da plati je oko 50 miliona evra (prema izjavi ministra finansija Siniše Malog) belgijskoj firmi koja je 2010. u Inđiji osnovala firmu Energo-Zelena za preradu životinjskog otpada.
U firmu su uložili 21,5 miliona evra, a nakon dve godine opstrukcije i poziva države na mirno rešavanje spora okrenuli su pred međunarodnom arbitražom postupak za nadoknadu štete od čak 115 miliona evra.
Zašto je do toga došlo najbolje govori svedočenje Radomira Diklića, bivšeg ambasadora u Francuskoj i Belgiji, pred arbitražom da je „kriva opstrukcija svih ljudi u lancu korupcije u Srbiji, klanice – kafilerije – veterinarske inspekcije, a do spora je došlo, jer u Srbiji ne postoji politička volja da se pitanje ove korupcije reši“. Pa zatim, 2014. je država platila 1,6 milijardi dinara za raskid koncesije za auto-put Horgoš-Požega gde im je država obećala određeni promet automobila.
Zatim, prošle godine je na arbitraži država izgubila spor i 40 miliona dolara od grčkog Mitilineosa, jer je nakon višegodišnje saradnje RTB Bor 2004. godine prestao sa otplatama u novcu i metalu iako je dobijao avansne uplate od Grka. Da li ste čuli da je neko odgovarao za toliki izgubljeni novac?
Da li će neko odgovarati ubuduće? Odgovor je u oba slučaja ne, a to je siguran način da pare nastave da se odlivaju iz budžeta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
