Slično je prošao i matematičar Stojan Radenović, koji je od hvalospeva da je „najodgovorniji“ za visok plasman Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi, preko noći postao „režimski“ naučnik. Bez obzira na njegov nečasni predlog da država plaća naučnicima da objavljuju radove za Beogradski univerzitet, Radenoviću se ne mogu osporiti zasluge za dobar plasman BU, jer se već nekoliko godina nalazi na listi sto najuticajnijih naučnih umova u oblasti matematike. Ali je pogrešno uverenje da srpska nauka počiva na jednom imenu i da mesto Univerziteta u Beogradu na pomenutoj rang-listi zavisi od jednog čoveka.

U prilog tome svedoče i rezultati najnovije studije istraživača sa univerziteta Stanford, pod čijom lupom se našlo skoro sedam miliona svetskih naučnika. Autori studije su kreirali javno dostupnu bazu od nešto preko 100.000 najcitiranijih naučnika sveta, u kojoj se nalazi i osam srpskih naučnika. Plasmanom u ovu grupu naši naučnici su svrstani među 1,5 odsto najbolje rangiranih u svetu i svojim istraživačkim rezultatima su, uz mnoge druge kolege, i te kako doprineli ugledu Univerziteta u Beogradu i srpske nauke u celini.

Bilo bi zanimljivo videti da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozove ove ljude na razgovor i pita ih šta oni misle kako da se unapredi položaj srpske nauke i visokog obrazovanja, umesto što izmišljanjem nekakve budžetske linije veštački obezbeđuje visoku poziciju na Šangajskoj listi najvećem srpskom univerzitetu.

I tu svoju zamisao diktira čoveku koji je svojim nečasnim ponašanjem pri izradi doktorske disertacije doprineo rušenju ugleda Beogradskog univerziteta. Čisto sumnjamo da je iko od pomenutih osam naučnika među 12 potencijalnih dobitnika para iz te budžetske linije (koje je resorni ministar za nauku detektovao) i da bi pristali da svoje istraživačke rezultate prodaju, ne bi li neki drugi univerziteti na prevaru obezbedili ugled u svetskoj nauci.

Nisu ovo jedina svetla imena domaće nauke i visokog obrazovanja. Časnih pojedinaca ima i na drugim univerzitetima u Srbiji. Problem je što su mnogi od njih nevidljivi, ne samo u široj javnosti već i među kolegama u akademskoj zajednici. I što na mestima na kojima se donose odluke sede ljudi sa sumnjivim biografijama, umesto da budućnost srpske nauke i obrazovanja „kroje“ oni koji su svojim moralnim i profesionalnim integritetom to zaslužili.

Povezani tekstovi