Noćni (s)provod

Većina političara i raznih stručnjaka reći će da u rešavanje tog problema treba da se uključi celo društvo i da se kroz ovaj slučaj ujedno poveća i društvena svest… Ispostavilo se da inspekcija u Boru zna da se u tom noćnom klubu toči alkohol maloletnicima, da protiv zakupca lokala postoje prijave… Ko zna šta će još „isplivati“. Naknadna pamet je očito domaći specijalitet.

Ipak, nakon nekoliko nedelja slučaj će biti potpuno zaboravljen, osim, naravno, za porodicu dečaka. Zaboraviće se, a društvena svest neće biti uvećana nimalo. Fraza za frazom… i stvaranje još jedne iluzije da će država sve uraditi kako bi se sprečili naredni incidenti. Delovanje političara više izgleda kao kontrolisanje štete, izazvano pisanjem medija o tom događaju, nego li rešavanje problema. Desila se tragedija i sad svi navodno rade na sistemskom rešavanju problema. To teorijski tako lepo zvuči. Kad god imamo problem – navijači, ekstremne grupe, neonacisti, tuče u školskim klupama, uvek se oslonimo na to da će problem biti rešen podizanjem društvene svesti i da država može to da reši, a to traje samo nekoliko sedmica. Državni vrh je zainteresovan taman koliko su zainteresovani i mediji za taj problem. A medijska pažnja traje kratko. Prethodnih obećanja se svi sete tek kada dođe do novog incidenta. I onda se opet izgovaraju već pomenute fraze, a menjaju se samo imena žrtava.

Od petooktobarskih promena svakodnevno se govori o promeni sistema vrednosti, koji je uspostavljen devedesetih godina. Godine prolaze, a ne vidi se da je bilo šta urađeno po tom pitanju. Naprosto, državni vrh je potpuno nezainteresovan za rešavanje problema. Više ih zanima racionalizacija birokratije, gde će koji „politički vojnik“ biti uhlebljen, ko će koji projekat da radi, nego da se nešto promeni. Ono što je karakteristično jeste da se problemi „rešavaju“ tek kada je uveliko kasno. I to samo jakim izjavama. A unesrećenim porodicama ostaje samo njihov bol. A, kad govorimo o Srbiji kao „zemlji provoda“ mislimo i na ovakve ishode koji su delom posledica takvih „brendiranja“.