Odlazak srpskog predsednika u idilični primorski gradić na prvi susret s novoizabranim liderom Republike Hrvatske držan je u tajnosti do poslednjeg trenutka, odnosno do devet časova ujutru, kada su Tadićev i Josipovićev kabinet objavili saopštenja. Ubrzo su pristigle prve fotografije, kvalitetnije i u većem broju nego što je inače slučaj, delegacije iz Beograda koja dobro raspoložena izlazi iz aviona uživajući na suncu. Zatim su redakcije obasute snimcima dvojice predsednika u šetnji Opatijom, u ćaskanju s prolaznicima, potom s palube broda Hrvatske ratne mornarice, i na kraju kod restorana, gde su uz ručak nastavili razgovor. Opuštenije obučeni, bez kravata, sa željom da se naglasi neformalni karakter susreta, sve vreme su bili nasmejani kao da je reč o razgovoru dvojice dobrih prijatelja koji se dugo nisu videli. Koliko se o medijskim efektima vodilo računa indirektno ukazuje i prisustvo obojice Tadićevih stručnjaka za odnose s javnošću, zvaničnog Nebojše Krstića i nezvaničnog Srđana Šapera.

Poruka je uspešno poslata, i javnosti u dve zemlje i EU. Ovo je početak nove ere u odnosima Srbije i Hrvatske, početak evropskog partnerstva dveju država, a prvi korak mogla bi da bude vansudska nagodba umesto tužbi za genocid. Predsednici su to naveli ipak samo kao „mogućnost“, pretpostavljamo zbog toga što je obojici potrebna saglasnost – Josipoviću (SDP) vladina (HDZ), a Tadiću od koalicionih partnera. Dobar primer da predsednik Srbije i lider DS ipak nije politički svemoćan jesu dešavanja oko skupštinske deklaracije o Srebrenici. SPS i njegovi partneri nisu dozvolili da se u tekstu pojavi reč genocid.

Opatijski susret vredan je pohvale i mesta za kritike nema. Tadić i Josipović, političari bez hipoteke iz nesrećnih devedesetih, dobri su ljudi za novi srpsko-hrvatski početak. Nadajmo se da će se partnerstvo Beograda i Zagreba iskazati i dokazati, bez obzira na iskušenja koja slede.