Kada smo u petak, posle skoro nedelju dana provedenih u njegovom prostoru, napuštali ovogodišnji Sajam knjiga, iz jedne od njegovih hala, doduše onih namenjenim medijima, sa štanda izvesne novinske kuće, ispratio nas je, oreći se, jedan od čuvenih hitova još čuvenije Lepe Lukić.
Da se razumemo, sama izvođačica, glavom i bradom na pomenutom štandu, pevala je lagano, bez dernjave, onako kako ume, a glasnost je dolazila od pojačala jer je, jelte, trebalo pokazati koje su to narodske najčitanije novine, koje za svoju promociju biraju muziku, a ne reč. Buka i bes. Ili zvona i praporci, što rekao Dositej, a knjige, eh, koga one još zanimaju…
Ali, da budemo pošteni, pored toga što se blog odavno može tretirati kao književnost, pa čak i toga da su modne blogerke najveće zvezde sajma posvećenog knjigama, mnogo je sveta hodočastilo na ovom „prazniku knjige“ u potrazi za nekim drugim i drugačijim vrednostima. Broj izdavača, posetilaca, količina prodatih knjiga, kako je primetio naš slavni kolumnista, ne pokazuju da je tu bilo šta u krizi. No, s druge strane, mnoge su tu stvari (ne)očekivane. Zvanični sajamski programi, na primer. Šekspir, u redu, Janko Veselinović, takođe, ali godišnjica Jasenovca? Pa i sajamske nagrade odraz su te čudne situacije. Ove godine bilo ih je više nego ikada – ali dobitnici sve predvidivi. Svaka se nagrada deli na bar dva-tri dela, pa je tako dobija jedan komercijalan izdavač koji preti da na kraju sve pisce, knjige, urednike, prevodioce… usisa u sebe i bar što se izdavaštva tiče, svemu da jedan, univerzalan, bez mnogo različitosti i zapitanosti pogled na svet. A dobija je i drugi, profilisaniji, prepoznatljiv, koji još uvek objavljuje samo ono što pripada visokoj kulturi, ali, tek da se Vlasi ne dosete. Pomenu uvaženi kolumnista u vikendu čačanski Gradac koga se nisu setili, a premali je ovo prostor da ispišemo ko sve na sajmu nije bio a tamo mu je bilo mesto i to u tzv. areni. Ta arena (kao i svaka duga u ovom društvu) pripala je, međutim, kao i uvek, onima koje podržava država i koji sa njom guslaju u iste gusle nacije, pravoslavlja, „negovanja“ jezika. Časni izuzeci tu su da daju privid ravnoteže.
Ravnoteže, naprotiv, u stvari nema i glavni je utisak da sve preteže na tu jednu stranu. Pa i stihovi iz naslova pozajmljeni od pesme čuvene pevačice samo su lepa uspomena na neka srećnija vremena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
