Tek što je o vikendu administracija ruskog predsednika Vladimira Putina proširena Upravom za patriotsko vaspitanje , a na snagu stupio predsednički ukaz „ O sprovođenju državne politike u oblasti patriotskog vaspitanja“, građanima Rusije je odmah održan i prvi patriotski čas. Treća po veličini ruska naftna kompanija TNK-BP vraćena je u kompletno rusko i još više u kompletno rusko državno vlasništvo.
Britiš petroleumu pet godina nije polazilo za rukom da izađe na kraj sa pet ruskih oligarha, čija je biografija puna sličnih, kontroverznih poslovnih kombinacija. I koji su, videvši da je Putin odneo šalu, pokušali u poslednji čas da se nagode sa britanskim partnerom. Krupni kapital Britiš petroleuma nije više hteo ni da čuje za partnerstvo sa pet ruskih oligarha. Kao što ni pet ruskih oligarha nisu hteli ni da čuju za partnerstvo sa državom Vladimira Putina, pa su joj i oni, uz dobru nadoknadu, svoj udeo prepustili brzinom svetlosti.
Kupovinom TNK-BP, ruska državna kompanija Rosnjeft postala je najveća naftna kompanija na svetu, mereno dnevnom količinom eksploatisane nafte. Cela operacija koštala je 61 milijardu dolara i finansijski stručnjaci su izračunali da će Rosnjeft trošak izravnati za deset godina. U međuvremenu će kompanija, koja je kupovinu delimično finansirala kreditima još nepoznatog davaoca, morati da žonglira sa visinom svoga duga. Britiš petroleum je više izgubio nego što je Rosnjeft dobio, pa je njegov šef Bob Dadli morao da se pravda akcionarima: dividende iz ruskog posla će pasti sa 3,47 milijardi dolara, koliko su od TNK-BP dobili 2011. godine, na oko jednu milijardu dolara, koliko se od Rosnjefta, čiji BP postaje drugi po veličini ali manjinski suvlasnik, očekuje 2013. godine.
Ruska država funkcioniše gotovo isključivo na prihodima od nafte i gasa.Tako njena želja da kontroliše naftni biznis nije motivisana samo patriotsko-ideološkim razlozima. Kao jedini problem ostaje efikasnost. Mada će po eksploataciji nafte postati svetski lider, po čistoj dobiti pre oporezivanja (35 milijardi dolara), Rosnjeft će daleko zaostajati za svojim najvećim stranim konkurentima (američki Exxon Mobile – 80 milijardi), ali i za Gazpromnjeftom (60 milijardi), koji drži naftni biznis i u Srbiji, pa i za svojim novopečenim partnerom Britiš petroleumom (45 milijardi) i mnogim drugima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
