Poruke tihog Amerikanca 1

Metju Palmer, koji je u diplomatskim krugovima odavno stekao reputaciju tihog, pristojnog, ali istrajnog pregovarača, boravio je prošle sedmice u novoj “misiji” u Prištini i Beogradu, ovoga puta u društvu izaslanika EU za pregovore dveju strana, Miroslava Lajčaka.

Dok je Lajčak uglavnom ostao “iza scene” i nije se mnogo oglašavao o susretima sa srpskim i kosovskim vlastima, američki emisar poslao je poruke koje, ako se čitaju između redova, ponovo pokazuju da zvanični Vašington želi da se kosovski čvor konačno rasplete ove godine, ali je svestan da se ne treba previše uzdati u takav ishod jer, što bi rekli Kinezi: ”Ko se hrani nadom, umire gladan”.

Palmer se i dalje javno drži principa da bi pregovori o normalizaciji odnosa trebalo da se okončaju uzajamnim priznanjem Srbije i Kosova. Teško je očekivati da će SAD odustati od takvog principa, budući da velike sile retko menjaju spoljnopolitički kurs.

S druge strane, tvrdi se da on navedeno gledište ne zastupa “agresivno”, odnosno da “nema zavrtanja ruku”, kao što je bila praksa pokojnog Ričarda Holbruka. Naprotiv. On, kažu posmatrači, ne gubi iz vida ono što se najčešće naziva “novom realnošću.

U prevodu sa birokratskog jezika, to znači da bi Amerikanci bili spremni i da “snize” maksimalistička očekivanja, odnosno da bi pristali i na rešenje koje ne bi značilo formalno priznanje, poput “recepta” dve Nemačke.

Znakovit je bio i susret izaslanika EU i SAD sa patrijarhom Porfirijem. Njihov razgovor ima veliki simbolički značaj, ako se uzme u obzir činjenica da po svim “merenjima” javnog mnjenja građani imaju izuzetno veliko poverenje u Srpsku pravoslavnu crkvu.

Saopštenje izdato posle susreta je pisano u uljudnom tonu, uključujući insistiranje Lajčaka i Palmera da “ne nose nikakva gotova, unapred pripremljena rešenja”.

Na kraju, po ustaljenoj praksi, američki zvaničnik razgovarao je sa predstavnicima opozicije u našoj državi. Da li je ubeđivao one koji su bojkotovali izbore u junu prošle godine da to ponovo ne čine, nije ekspliticno navedeno, ali je od ranije poznato da se Amerikanci uvek zalažu za što “šire” učešće u “demokratskim procesima”.

Palmer i Lajčak deluju kao dobro uigran tandem, ali to ne garantuje skoro postizanje dogovora o Kosovu. Ne treba, naime, smetnuti s uma ni “faktor Kurti”, ni “faktor Vučić”, čiji stavovi deluju miljama udaljeno, znatno udaljenije nego što je geografska razdaljina između EU i SAD.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Poruke tihog Amerikanca”

  1. Iskreno nije mi baš najjasnije šta je poenta ovog redakcijskog komentara. Onako kako sam ja razumeo za redakciju Danas-a su Palmer i Lajčak dva fina, tiha, razumna i nenametljiva gospodina koji imaju najbolje namere, ali im u rešavanju problema smetaju nerazumni Kurti i Vučić ? Palmer i generalno Amerikanci su po redakciji Danas-a toliko korektni da su čak spremni da snize svoja maksimalistička očekivanja i da pristanu i na nešto što nije eksplicitno priznanje „Kosova“ od strane Srbije. Na primer na „model dve Nemačke“? Nema veze što je svima u Redakciji savršeno jasno da je reč o dva hohštaplera čiji je jedini zadatak da dovrše rasturanje Srbije i otimačinu KiM i nema veze što svi u Redakciji mnogo bolje od nas čitalaca znaju da je „model dve Nemačke“ najobičnija obmana sa istim krajnjim ciljem. Svaka čast Redakcijo.

    • Zašto ti dolaziš na ovaj portal?Samo se nerviraš, izlivaš žuč iz sebe, gubiš živce, a trebaće ti, kada 577 bude sklonjen i Srbija ponovo bude pristojna zemlja, a možda jednog dana i država, ako uspemo da obnovimo sve što ste uništili na čelu sa 577.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.