Povratak saveznika

Da su prevaziđeni „kratki spojevi“ koji su se prethodnih godina povremeno pojavljivali na liniji Srbija – SAD, pokazuje i podrška Američke privredne komore zakonu o radu, koji je Vlada Srbije usvojila proteklog vikenda. Takođe, ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi ocenio je na prijemu povodom Dana nezavisnosti da su Amerikanci i Srbi izgradili trajno prijateljstvo tokom Prvog svetskog rata.

Isti entuzijazam primećuje se i u najnovijim izjavama srpskih zvaničnika. Između ostalog, ministar Dačić smatra da je najveći mogući interes Srbije da pronađe zajednički imenitelj sa politikom SAD. „Važno je da postoje odnosi međusobnog poverenja, međusobne predvidivosti naših politika, da nemamo potrebe da izbegavamo teške teme, govorimo neistinu, niti da dajemo lažna obećanja“, konstatovao je on. U sličnom maniru predsednik države Tomislav Nikolić kazao je da je Srbija, možda, „kopča koja nedostaje Istoku i Zapadu da bi bolje sarađivali“.

Aktuelni američko-srpski odnosi podsećaju na situaciju iz perioda neposredno nakon petooktobarskih promena, kada su, prema mišljenju poznavalaca prilika, SAD odigrale ključnu ulogu u brzoj reintegraciji tadašnje SRJ u međunarodne organizacije i aktivno se zalagale za otpis dve trećine duga u pregovorima sa Pariskim klubom. Srbija tada nije uspela da postane najvažniji američki partner u regionu, što pojedini pripisuju nedostatku jasne spoljnopolitičke vizije Beograda i nedovoljnoj diplomatskoj umešnosti. Najnižu tačku na skali odnosa dveju zemalja svakako je predstavljala 2008. godina, kada je SAD sagledavana isključivo iz prizme aktivne podrške jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova. Ipak, posle izvesnog vremena preovladao je pragmatični pristup, odnosno Beograd je shvatio da je saradnja sa Vašingtonom u brojnim domenima, poput ekonomije i bezbednosti, izuzetno važna.

U tom kontekstu, setimo se i reči nekadašnjeg predsednika srpske vlade Nikole Pašića, koji je sledio načelo „da nam saveznici uvek budu jači od protivnika“.