Najodgovorniji ljudi u požeškoj vlasti, koju predvode naprednjaci, proveli su vikend iza rešetaka, a od tužioca za suzbijanje organizovanog kriminala zavisiće i trajanje njihovog „paket aranžmana“.
Zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj, uhapšeni su predsednik opštine Milan Božić i njegovi partijski ortaci – Zorica Mitrović, predsednica lokalne skupštine, i Velimir Maksić, načelnik opštinske uprave. Takođe, uhapšen je i Mitrovićkin muž Milinko Mitrović zbog sumnje da je nelegalno posedovao oružje, a koji je jedan od vlasnika nelegalne kuće koju je lokalna vlast pokušala da kupi za 12 miliona dinara, kao i Vladimir Gavrilović (49), vlasnik Agencije za procenu nekretnina „Gorski“ iz Ivanjice, sa kojim su požeški čelnici, izgleda, nelegalno poslovali.
Na bahatost i korupciju požeških naprednjaka građani Požege ukazuju već 15 meseci na protestima koje su, u organizaciji Inicijative za Požegu, počeli prvi u Srbiji. Aktivisti Inicijative su nudili dokaze državnim organima i tražili od njih da rade svoj posao, ali izgleda da u partijskoj državi, kakva je Srbija, nije baš sve u dokazima. Ima nešto i u poželjnom političkom trenutku, koji je mnogo važniji od dokaza. Da nije tako, osim požeškog slučaja, do sada bi bili rešene i ostale afere, poput Brusa, nelegalne gradnje u NP Kopaonik, Grocke i mnogih drugih.
Fenomen požeških naprednjaka, kojima se pripisuju bahatost, korupcija, nekultura, vređanje političkih neistomišljenika i neuvažavanje prava na slobodno mišljenje, metafora je Srbije u kojoj važi pravilo da ako si u stranci koja je u vlasti – zaštićen si i možeš da radiš šta hoćeš. No, i to pravilo služi da se prekrši i to samo onda kada stranci i vođi to odgovara. Hapšenja se upriličuju uoči izbora i izbornih kampanja, a referiraju se kao licemerna teza da niko, pa ni naprednjaci, nisu zaštićeni ako krše zakone. Slede pritvori, ali ne i sudski epilozi, što dokazuje da su stranka i njen vođa „uhapsili“ sve institucije države i da ih puštaju na „slobodu“ samo onda kada žele da „prošvercuju“ sopstvene interese.
Da nije tako, požeške kabadahije ne bi bile tako dugo pod zaštitom, već bi relevantne dokaze građana o njihovoj korupciji odavno uvažili državni organi i po njima postupili, a naprednjački vrh poslao bi ih u političke penzije.
Požeški funkcioneri su zvanično osumnjičeni za zloupotrebu službenog položaja i da su oštetili lokalni budžet za 1.360.000 dinara, što je mnogo manje od 150 miliona dinara, koliko je DRI utvrdila da je iz opštinskog budžeta 2017. godine nenamenski utrošeno.
Bilo bi dobro da požeški slučaj konačno postane primer da se u Srbiji za korupciju samo ne hapsi, već da se ide i u zatvor i to onda kada postoje dokazi, a ne kada to neko odluči.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
