Prinudno sletanje

Dobro obavešteni tvrde da Radovanović ostavku nije hteo da podnese sve do poslednjeg momenta, ali mu je iz Vlade Srbije poručeno da će u slučaju da se sam ne povuče definitivno biti smenjen sa položaja. Razlog za odlazak Vlaisavljevića i Radovanovića je taj što su nadležni smatrali da njihove međusobne svađe nanose štetu Jat ervejzu. Vlaisavljeviću se zamera da se nije žalio Skupštini akcionara i Vladi da od Radovanovića ne dobija izveštaje i planove. Radovanoviću se „stavlja na dušu“ loša komunikacija sa medijima i radnicima. Da doskorašnji generalni direktor nije bio popularan među zaposlenima najbolje svedoči činjenica da su nakon obelodanjivanja njegove ostavke malom žurkom proslavili promene u rukovodstvu te kompanije. Sindikalci Radovanovićevo rukovođenje ocenjuju kao autokratsko i samovoljno, a najviše zamerki je bilo na ideju da se ljudima daju laptopovi u ruke i da tako „opremljeni“ na ulici prodaju avionske karte građanima. Podatak da je Vlada Srbije, odnosno kako upućeni tvrde Demokratska stranka, nezadovoljna Radovanovićevim vođenjem kompanije, u potpunoj je kontradikciji sa tim što će on ubuduće obavljati funkciju savetnika generalnog direktora. Naime, ako u Vladi smatraju, a očito je da je tako, da Radovanović više nema kapacitet da rukovodi Jat ervejzom, zašto su onda stali na poziciju da će isti čovek moći adekvatno da obavlja posao savetnika generalnog direktora? Indikativno je da je Radovanović smenjen u trenutku kada je država stala iza dobijanja kredita od 51,5 miliona evra za vraćanje dugova i obnovu flote, i to na osnovu plana reorganizacije koji je upravo on kreirao. Bivši generalni direktor Jata poručuje da je on ostvario svoj osnovni cilj, povećanje broja putnika, a da je tokom boravka na funkciji bio suočen sa „delovanjem snaga koje su mu otežavale rad na dobrobit kompanije“. Da li je Radovanović radio dobro ili ne pokazaće dublja analiza i vreme koje dolazi. Međutim, ono što je definitivno jasno je činjenica da bez korektnih odnosa menadžmenta Jata sa javnošću i zaposlenima, kompanija neće moći da izađe na „zelenu granu“, odnosno pronađe strateškog partnera koji će joj omogućiti uspešniji rad i odagnati strahovanja da će se kad-tad suočiti sa stečajnim postupkom.