Put u bogato društvo 1

Naime, iz državnih robnih rezervi izdavane su pojedincima pozajmice od nekoliko desetina hiljada tona žita i kao poveravane na čuvanje, koje su ti „biznismeni“ plasirali na svetskom tržištu, a onda kupovali jeftinije i manje kvalitetno žito u Argentini i drugim zemljama i vraćali pozajmicu, a popriličnu razliku trpali u sopstveni džep.

Sa nekoliko takvih tura stican je popriličan kapital za kupovinu firmi u privatizaciji, ili ulaganja u druge poslove.

Ta vremena su prošla, pa vlast pronalazi nove načine i puteve kako da omogući svojim „zaslužnim ljudima“, a bogami i finansijerima stranaka kako da dođu do kapitala od koga bi cela vrhuška imala koristi.

Jedan od takvih načina je kupoprodaja zemljišta bilo u gradovima i na ekskluzivnim lokacijama, bilo na trasama puteva, železničkih pruga …

Recept je jednostavan, treba blagovremeno doći do informacije o tome kuda će se protezati putni pravac, otvoriti rudnik i slično, kupiti jeftino, a potom državi ili stranom investitoru prodati to isto zemljište po daleko višoj ceni.

Takav recept primenjen je proteklih godina na trasama autoputeva u Srbiji, pa je i to jedan od razloga zašto je kod nas kilometar puta nikad skuplji, i po više desetina miliona evra po kilometru.

U Novom Sadu, kako tvrdi bivši gradonačelnik Borislav Novaković, sadašnji gradonačelnik Miloš Vučević tako trguje sa svojim savetnikom Slobodanom Milićem.

Doduše, ne sopstvenim nego parama građana. Ko bi imao bolju informaciju o gradskim planovima i to iz prve ruke od savetnika gradonačelnika, njegove takoreći desne ruke.

Tako je, kako se tvrdi, grad za nekih 12 parcela u Kaću na putu prema Zrenjaninu, platio Miliću oko 270 hiljada evra, višestruko više nego što je bila prosečna cena hektara poljoprivrednog zemljišta.

Ali, tu će nići poslovna zona, a grad će parcele prodavati, ili čak i poklanjati stranim investitorima.

A Milićeve firme, odnosno njegove žene, iznenada postanu najveći investitori u gradu. Sve je, naizgled, ok, sprega u vrhu vlasti se ne vidi, dok istina ne eksplodira iz dobro zatvorenog bureta.

A onda, kako je svojevremeno pričao i Aleksandar Vučić, bogati pojedinac u kafani ponudi „podršku“ svojoj omiljenoj partiji, a pošto su direktne pojedinačne donacije ograničene zakonom, partiji priskoče u pomoć nekoliko hiljada socijalnih slučajeva sa po 40-ak hiljada dinara.

I sve je, kao, po zakonu, a socijalni slučajevi se vozaju autobusima po Srbiji, prateći vožda na putu ka bogatom društvu.