Šta će Aleksandru Vučiću pokroviteljstvo nad jednim pozorišnim festivalom i da li oni koji bi trebalo da učestvuju na njemu treba jasno i glasno da se odrede prema tom pokroviteljstvu?
To su dva od mnoštva pitanja u ovdašnjoj kulturi koja ovih dana potresaju teatarsku javnost, ako izuzmemo naizgled tabloidne, ali zapravo vrlo rečite štikle na klaviru i večeru na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. (Recite u smislu dokle je ovdašnja (ne)kultura došla).
Na prvo pitanje jedan od odgovora u proteklom Utisku nedelje bio je da Vučić želi „da se zakiti“ pomenutim festivalom.
Ali zašto, kad publika kojoj se on obraća nije ni ona koja kreira pozorište niti ona koja dolazi da pozorište gleda? Ipak, primetni su, u poslednje vreme, eufemistično rečeno, nespretni predsednikovi pokušaji da – hoteći da pridobije kulturnu elitu ili zaseni prostotu? – prizove u pomoć neki važan lik i delo iz ovdašnje kulture pri objašnjavanju i poređenju nečega i nekoga. Tako se, recimo, Danilo Kiš našao u nezamislivoj zajedničkoj rečenici sa Sinišom Malim.
Izbori se približavaju i možda sve ovo nije ništa drugo do čežnja vlastodržaca da se dođe do sanjanih sto odsto glasova. Pa je i Vučićevo pokroviteljstvo festivala, koji će se odigrati na oko mesec dana pred izbore, deo strategije koju je tačno opisao drugi sagovornik u Utisku nedelje, onaj koji je čitavu stvar oko pokroviteljstva uzburkao.
Mladi reditelj Igor Vuk Torbica rekao je da je to taktika u kojoj predsednik, baš kao neki autoritarni otac, prvo udari pa onda pomiluje – predviđeni budžet za kulturu biće, uprkos zahtevima i razlozima struke, manji gotovo neko ikad ranije, ali će zato Vučić, diskreciono, odrešiti kesu i darivati koga želi.
Predsednik, kao onomad premijerka, mogao bi možda da stane iza jednog Bitefa, kako je primećeno, ili Sterijinog pozorja ili užičkog festivala Bez prevoda, po konceptu vrlo sličnog niškom, a već renomiranog u regionu, ali je odabran baš Teatar na raskršću. Najzad, mogao je odabrati i jednu drugu manifestaciju iz ovog grada, poput Nišvila…
Ali, izgleda da nijedna pomenuta nije dovoljno podobna.
Odgovor na drugo pitanje – šta će kulturni poslenici sa ovim pokroviteljstvom, dali su oni sami, a najtačnije je, ponovo, progovorio mladi Torbica: „Sloboda o kojoj su nam puna usta poslednjih meseci, u ovakvim vremenima, osvaja se samo postupcima, odricanjima, stalnim rizicima i izlaganjem vlastite kože. Za početak, vratićemo na taj način dostojanstvo vlastitom pozivu. Nakon toga biće prava sitnica podići budžet za kulturu.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
