Sedenje na dve stolice

Jer, kako je odmah postalo jasno, niti se radi o demaršu EU, niti je preporuka obavezujuća, niti je bilo potrebe za tolikim dizanjem buke, kada i onako nije ni bilo namere da se izvoz u tu zemlju subvencioniše, jer za to, kako je već najavljeno, država nema para. A i domet domaćeg izvoza hrane u Rusiju ne može da zadovolji neke veće potrebe Rusije, i po udelu je devetostruko manji od izvoza u zemlje EU.

Dakle, tu i nije bilo nekog velikog problema. Nije u pitanju demarš, nego zaključak sa sastanka Saveta za spoljne poslove EU. Nije upućen samo Srbiji već su šefovi diplomatija zemalja članica želeli da ukažu da „EU očekuje od trećih zemalja i zemalja kandidata da se uzdrže od mera s ciljem da se iskoriste nove trgovinske prilike nastale uvođenjem ruskih mera zabrane uvoza izvesnih proizvoda EU „. Premijer je na to izjavio da ćemo „poštovati preporuke“ i da podsticaja za izvoz neće više biti, ali ni manje, jer, kako je rekao, „nećemo zaustavljati izvoz koji već postoji“. Ipak, premijer nije propustio priliku da istakne da je politika Vlade usmerena na to da ostanemo u „dobrim odnosima sa Rusijom“, i da Srbija nema nameru da „zbog sukoba sa kojim nema veze i ni na koji način u njemu ne učestvuje, prestane da se bavi sobom, svojim razvojem i svojim interesima“. Evropska komisija se oglasila izjavom da „poštuje konstruktivan pristup premijera Vučića“, ali da će zvaničan stav biti iznet „tek nakon podrobne analize Vučićevih reči“.

Pričom o tome da se Srbija od početka rusko-ukrajinskog sukoba nije, niti će se mešati u suverenitet nijedne strane, da nije „kao neke države EU prodavala ni oružje, ni tenkove, ni avione“ niti jednoj strani, te da je „nit luk jela nit luk mirisala“, a sada je kriva i jednima i drugima, Vučić je opravdano izazvao komentare opozicije da pokušava da prolongira sedenje na dve stolice. A ta gimnastika je teško održiva na duge staze.