Ali najlakše je ružiti i osuđivati, teško je poštovati nečiju slobodu izbora i pružiti pomoć izlaženjem iz svog ugodnog ugla.

Te žene nisu krive, njima treba pomoć da se izvuku iz svesnog ili nesvesnog pristanka na to da ih stranka kojoj pripadaju ili čijoj se snazi dive instrumentalizuje i degradira za kratkotrajne političke pobede. One, koje su se kao lavice borile, da zamenik gradonačelnika Goran Vesić ne sretne nijednog drugačijemislećeg političara, verovatno nisu neškolovane, bez posla i bar prosečne plate pa moraju da trpe i izvršavaju stranačka i, kako mnogi kažu Vesićeva, naređenja.

Sve one, ili bar deo njih, svesno su i namerno stale u živi zid odbrane gradskih čelnika, moguće u njihovim glavama i predsednika države lično. Njima treba pomoć društva da se, kao i žrtve nasilja u porodici, oslobode straha da će se posle odbijanja naprednjačkih naredbi i uspravljanjem kičme i glave nešto loše dogoditi. Mogu biti samo slobodne, pod uslovom da to žele.

Drugi par rukava ove priče o manipulaciji ženama je ponašanje manipulatora, na čijim skupovima se može čuti jadno i providno ulagivanje ženskom delu biračkog tela. Pa se kaže da su žene nekad glasale za lepotu (lepog Borisa Tadića), ali sadašnji predsednik nije toliko lep, pa se izvodi zaključak da žene ipak ne glasaju tako prozaično već dubokoumno za mir, stabilnost i budućnost. Sve loše se na zao i podmukao način za publiku koja to ne može ili ne želi da razume pretvara u suprotnost.

Te je ženska podrška optuženom za seksualno uznemiravanje logična uvertira za žensku odbranu gradske, a ko zna možda i vlasti u državi. Za ono što vlast radi, mediji bliski njoj optužuju opoziciju, pa je tako opozicija ta koja će pred televiziju Pink dovesti žene i decu, iako je upravo žene i decu na mitingu u Beogradu 19. aprila najavio vršilac dužnosti predsednika države.

Ako je pameti, Bošku Obradoviću, Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću i ostalima u opoziciji ubuduće neće ni pasti na pamet da na ovakve stvari odgovaraju istom merom, jer i oni verovatno imaju pripadnice suprotnog pola u svojim redovima koje bi stale u njihovu odbranu isto tako kao i žene naprednjaka.

U tabloidima i režimskim televizijama do besvesti spinovana slika ispred Starog dvora ne sme biti ponovljena ma koliko se većina građana slagala da se sa naprednjacima i naprednjakinjama ne može drugačije.

Povezani tekstovi