Spasavanje evra

 Doduše, ovakva kretanja idu naruku izvoznicima koji smatraju da je dinar i dalje precenjen i da to negativno utiče na ionako „mršave“ izvozne rezultate. Ali, to nikako ne može da ublaži glavobolju građana koji u ovom trenutku u proseku bankama duguju oko 650 evra (nimalo ohrabrujući podatak ako se zna da se prosečna plata kreće oko 320 evra).

Ako je suditi prema tendencijama na deviznom tržištu Srbije (ali i ne samo zbog toga), proroci koji najavljuju propast zajedničke evropske valute nisu u pravu. Naprotiv, procenjuje se čak da je blagi pad evra, koji bi već naredne godine mogao da se izjednači sa dolarom, dobrodošao s obzirom na to da je „prejak evro negativno uticao na konkurentnost evrozone“. Jedan od argumenata na koji se zagovornici teze da u ovom trenutku ništa ne može da ugrozi opstanak evropske valute pozivaju, jeste i podatak da je neposredno posle uvođenja evra dolar bio 10 odsto snažniji, a sada je situacija sasvim drukčija, naravno, u korist evra. U prilog tome da Evropljani nisu spremni da se tako lako odreknu zajedničke valute u koju su, uzgred, dosta investirali, govori i odluka o formiranju fonda za zaštitu evra „teškog“ nekoliko stotina milijardi. Prilično (ne)očekivano, i uprkos željama onih Evropljana koji su se potajno nadali da će za ove svrhe biti formiran evropski monetarni fond, svoj doprinos prevazilaženju krize u koju je zapala evrozona dao je i Međunarodni monetarni fond koji je „priložio“ oko 250 milijardi evra.

I mada prvi čovek MMF-a Dominik Štros Kan ističe da je mesecima nagovarao uzdržane Evropljane da se uhvate u koštac sa problemom gubitka poverenja investitora u evro i da je Evropska unija kasno reagovala, optimisti tvrde da je u ovom trenutku najvažnije da je akcija spasavanja evropske valute počela. Niko se, međutim, ne usuđuje da prognozira koliko će operacija oživljavanja „nesalomivog“ evra koštati i da li će stabilizacioni paket od oko 750 milijardi evra izvući zemlje evrozone iz dužničke krize.