Kad država odluči da nekog likvidira, onda se dogodi ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, a kada državni vrh godinama proizvodi mržnju prema svakom ko drugačije misli, onda se dogodi ovo što imamo danas – jednu lepezu medijskog nasilja nad zdravim razumom i nadasve istinom.
Uz potpunu partijsku, naprednjačku, kontrolu državnih medija, i ogromnu podršku tabloida, koji su takođe obilato, milionima, finansirani iz budžeta Republike Srbije da bi proizvodili mržnju prema opoziciji, zemljama u regionu i naravno nepodobnim, nezavisnim medijima, logično je i da se dogodi slučaj Ilustrovana Politika.
Aktuelna vladajuća koalicija je samo presvučena Šešeljeva Srpska radikalna stranka, (za zaboravne – koalicioni partner Slobodana Miloševića) uz dodatak zalutalih bivših radikalnih kadrova DS-a, koja se zalaže za ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali samo deklarativno.
Jasno je onda zašto su novinari Ilustrovane Politike videli svoju šansu da pokušaju da opstruišu suđenje za ubistvo Ćuruvije, u koje je država upetljana do guše. I tako su Goran Kozić, savetnik glavnog urednika, i njegov saradnik Đorđe Martić odlučili da nacrtaju metu na leđima LJiljane Smajlović i Verana Matića, najglasnijima u zalaganju da se utvrdi istina na suđenju za ubistvo Ćuruvije. Kampanja u državnoj Ilustrovanoj Politici protiv predsednika i članice Komisije za istraživanje ubistava novinara traje bezmalo mesec dana, što može da se podvede pod medijsku pripremu javnosti za izricanje oslobađajuće presude nekadašnjim čelnicima srpske Državne bezbednosti, pošto je suđenje ušlo u završnu fazu – davanje završnih reči.
Ne bi se ministar kulture i informisanja, a ni predsednik Srbije, ni sad oglasili, nego je na ilustraciji na naslovnoj osim Smajlović, koja kao Bogorodica doji Isusa, odnosno nagog Matića, prikazan i američki ambasador Kajl Skot, u ulozi Jovana Krstitelja. A to baš nije zgodno.
Prećutna podrška vlasti za ovo što radi ovaj dvojac, koji je žario i palio u Politici i Ekspresu u vreme Slobodana Miloševića, i kada su ti listovi optuživali Ćuruviju 1999. da je prizivao NATO bombe, očito je postojala. Martić je čak za te radove „vraćen“ iz penzije. Odatle i bizaran tekst Kozićeve ostavke da se izvinjava „svima koje je njegovo pisanje uvredilo, svojoj porodici, deci i državnom vrhu“. Porodica Slavka Ćuruvije se ne spominje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
