Beogradski univerzitet ni ove godine se nije našao na čuvenoj Šangajskoj listi 500 najboljih svetskih univerziteta. Uprkos optimističnim predviđanjima još prošle godine da smo po broju objavljenih naučnih radova u svetski priznatim međunarodnim časopisima kandidati za začelje tabele, moglo bi se reći da je najnovije rangiranje došlo kao iznenađenje.
Tim pre što vlast kao glavni razlog za izostanak sa liste navodi činjenicu da dobar deo naših naučnika, zaposlenih na institutima i fakultetima u sastavu Univerziteta u Beogradu, nije na svojim naučnim radovima napisao gde su nastali.
Naime, naučnici koji rade na Beogradskom univerzitetu su u 2009. godini, koja je bila zvanično bodovana, objavili 2.035 radova u međunarodnim časopisima, ali na oko 700 radova nema pune afilijacije da su nastali na Univerzitetu. Ovaj problem uočen je i prošle godine. Rektor Univerziteta u Beogradu je lično pisao Šangajcima, objašnjavajući im ko sve radi „pod firmom“ Univerziteta, ali to nije bilo dovoljno da nam obezbedi mesto na rang-listi.
Da je jednim delom u pitanju nemar, pokazuje i to što su, nakon upozorenja države, pojedini instituti i fakulteti promenili stare navike. Ali, kako objasniti da oni koji rade na državnom univerzitetu i koji od te države dobijaju platu, izbegavaju da napišu gde su nastali njihovi radovi zbog ličnog spora sa rektorom? Zašto bi zbog toga trpela Srbija? Nedisciplina ili srpska posla?
To, nažalost, nije jedini razlog zbog koga nam je Šangajska lista još uvek nedostižna. Duže vreme se u akademskoj zajednici javno govori da pojedini profesori godinama ne objavljuju ništa, već lagodno uživaju u privilegijama koje im donosi zvanje.
Treći, ne manje važan problem, jeste nedovoljno ulaganje države u nauku. Visoko razvijene zemlje zarađuju enormne količine novca prodajući „pamet“, a do toga dolaze tako što za nauku izdvajaju deset puta više od Srbije. Možda istraživači sa Beogradskog univerziteta jesu objavili više radova u 2009. godini od Slovenije i Hrvatske, čiji su se univerziteti našli na Šangajskoj listi. Ali ne treba zaboraviti da su te države u poslednjih deset godina uložile u nauku četiri ili pet puta više nego Srbija.
U tom smislu, naši naučnici zaista trče neravnopravnu trku sa konkurentima. I za svaku pohvalu je činjenica da se broj objavljenih radova sa Beogradskog univerziteta u međunarodim časopisima u poslednjih pet godina povećao četiri puta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
