Koliko se samo u javnosti kukalo što Srbija nema Državnu revizorsku instituciju, koja će, tvrdilo se, konačno da raskrinka sva mešetarenja u ministarstvima i ostalim državnim organima, tim leglima korupcije. Formirana je još 2005, a prvi izveštaj o trošenju novca iz budžeta predstavila je tek krajem 2009.
Na kraju krajeva, pomirili su se svi s činjenicom da državni vrh nema nameru da u skorije vreme ojača tu instituciju kadrom i sredstvima jer mu to, pokazalo se u ovom izveštaju, nije u interesu. Ali, da objavljivanje i sakatog prikaza brojnih nepravilnosti u poslovanju državnih organa prođe bez pravog interesovanja medija, možda je i veći razlog za brigu nego nalazi DRI.
Na primeru objavljivanja izveštaja pokazalo se i šta znači pogrešan tajming. Za prezentaciju je odabran petak, kada se i zaposlenima u medijima žuri da što pre „kidnu“ na vikend i kada je slaba čitanost i gledanost. Novinari su se tog dana na konferenciji za novinare sablažnjavali nad nalazima Revizorske institucije, vatreno pitali ko je najviše krao i kako će da ga kazne, ali već sutradan, kada je trebalo sesti i pročitati više od 160 strana tog dokumenta, milije je bilo potrošiti subotu na nešto drugo. Nije prošlo ni pet dana, a evo već samo retki i dalje toj temi daju ozbiljniji prostor.
Državna revizorska institucija mora da bude najjači nezavisni organ u ovoj zemlji i pisanje o njenim izveštajima ne sme da se svede na vikend dizanje prašine. Međutim, za poslednje četiri godine više je napisano tužbalica što DRI nema svoje prostorije nego o izveštaju koja su ministarstva dodeljivala poslove privatnim firmama bez tendera. Slučajnost? Ponašanje medija ide naruku vlastima. Neverovatno je da se nijedan ministar do sada nije izjasnio o nepravilnostima u njihovim resorima. Štaviše, krenulo je obesmišljavanje rada DRI, pa se okrenula priča na to da su zapravo revizori grešili kad su analizirali poslovanje ministarstava. Ministar rada u prve redove isturio je svoje podređene da se pravdaju da su sve radili po zakonu. Predsednik države sve je relativizovao kao „neracionalne uvrežene navike koje poskupljuju funkcionisanje države“. U najmanju ruku skandalozna izjava. Ali, imaju i podređeni usta pa znaju da kažu da ništa nisu radili bez znanja pretpostavljenih.
Sada se stvar rešava. Treba li nam DRI ili ne? Hoće li neko da bude kažnjen zbog nepropisnog trošenja našeg novca i nameštanja poslova prijateljima ili finansijerima partija? Ili ćemo celog života samo da se iščuđavamo nad skandalima koji će s vremena na vreme da isplivavaju na površinu. Ko se još seća Marije Rašete Vukosavljević?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
