Studentska briga

Po sistemu „studenti su uvek u pravu“, ministar se saglasio sa predlozima da se broj bodova za upis naredne godine o trošku države ne povećava i najavio da će od fakulteta zatražiti da se u narednoj godini ne povećavaju školarine. Ne zna se da li će fakulteti poslušati taj predlog, ali je od ranije poznato da su pojedini tražili povećanje školarina.

I ovaj Dan studenata akademci su iskoristili da ukažu na probleme koji su već godinama prisutni u visokom obrazovanju. Nedovršena reforma, previsoke školarine, stalna prepucavanja oko toga da li su za loše rezultate krivi studenti koji ne uče dovoljno ili njihovi profesori koji gradivo nisu prilagodili na pravi način. Ali, za razliku od ranijih godina, ovaj put je postignuto jedinstvo svih studentskih parlamenata i studentskih organizacija oko zahteva za reformu visokog školstva. Sa izuzetkom malog broja akademaca, takozvanih „plenumaša“, koji nisu uspeli da okupe veći broj svojih kolega oko zahteva za besplatno školstvo.

Iako se studentski predstavnici zaklinju da partije sa njihovim akcijama nemaju nikakve veze, teško je u to poverovati. Jer sve ono na šta su se intelektualci i studenti žalili tokom vlasti komunista i socijalista, danas srpske partije sprovode u punoj meri. Političke stranke su se infiltrirale na univerzitete i u studentske organizacije. Studentske parlamente vode ljudi koji su bliski ili su u partijama, i odatle usmeravaju svoje kritike i delovanje.

Ipak, jasno je da danas nema definisanog fronta za ili protiv neke politike, kao što je to bilo 1968. ili tokom studentskih protesta 1996/1997. Studenti se više ne bave politikom, ali uprkos tome partijama nije bilo teško da se umešaju na univerzitet, iako je zakonom zabranjeno stranačko agitovanje na fakultetima. Sada se samo kriju iza navodne brige za studente.