U decembarskoj izmaglici ostao je i sam datum početka primene. „Zašto me kažnjavate, pročitao sam u novinama da kazne stupaju na snagu tek od Nove godine“, pravdali su se vozači 11. decembra, na šta su im saobraćajci uzvraćali da mogu da se žale tim istim novinama, ali da kaznu moraju da plate. Žalbi je bilo i dan ranije, jer je policiji, medijima i građanima ostala nejasnoća u vidu termina „stupanje na snagu Zakona“ i „početak primene“, i da od pomenutog 1. januara 2010. samo počinju da se upisuju kazneni poeni.

Vozači su, ipak, ozbiljno shvatili pojedine odredbe Zakona, što se moglo videti u prodavnicama auto-opreme. Rafovi sa bezbednosnim prslucima su opustošeni, sajle za vuču su na ceni. Da jedino „udaranje po džepu“ može da opameti mnoge građane pokazala je „prva pomoć“. Paket s medicinskom opremom bio je obavezan i do sada, ali ga niko nije posedovao. Sada kada svi žele da ga pribave, nema ga u prodaji.

Na udaru Zakona je i muzička obrazovanost. U automobilu više ne sme da se glasno sluša muziku (spas od turbo-folka), a pešacima je strogo zabranjeno da sa slušalicama u oba uveta uživaju u numerama za svoju dušu.

Zakonom je predviđeno i obrazovanje dece. Roditelji potomke treba da nauče da se ulica prelazi samo kada je na semaforu zeleno svetlo i da to rade na „zebri“. U suprotnom, platiće kaznu i bonus, jer daju loš primer mlađoj generaciji.

Ako ništa drugo, Zakon je učinio da Beograd i danju postane „grad svetlosti“. Neočekivanoj sličnosti srpske prestonice s blještavim Parizom nisu doprineli odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma i ukidanje šengenskih viza, već stotine hiljada upaljenih farova automobila. Još kada pomenuti farovi osvetle fluorescentne reflektujuće prsluke pešaka, doživljaj će biti potpun.