Svi smo mi pomalo kapitalisti

Kori Udovički, potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave, je trendu dala zamajac u nedavnom razgovoru za naš list, odgovorom na pitanje zašto neće biti organizovana javna rasprava o novom zakonu, koji je izazvao brojna i oštra reagovanja. Ona je rekla da se „o velikim novinama, kao što su one koje donosi pomenuti zakon, odlučuje kroz izbore, na kojima je većina građana glasala za reforme, znajući da to podrazumeva stvaranje uslova za rast zapošljavanja i kroz pregovore na nivou Socijalno-ekonomskog saveta, na kome, na kraju, ne mora da dođe do potpune saglasnosti, jer Vlada i Skupština donose konačnu odluku“. Ovako iskren stav predstavnika vlasti odavno se nije čuo, mada je premijer više puta naglašavao da nema vremena za odlaganje procedura u setu ključnih pravnih akata, među kojima je i pomenuti zakon. Ispostavlja se da to znači i izbegavanje javne rasprave, a možda i odluke SES-a.

Sada je višemesečni galimatijas sporenja, pre svega vlasti koja očigledno zastupa privredni lobi, šta god to u Srbiji bilo („Zakon o radu pišu nam braća Arapi“, reče onomad Branislav Čanak, predsednik „Nezavisnosti“) i sindikata prešao na teren politike. Nažalost, tu perje neće moći mnogo da leti, jer opozicija, barem ona koja se izdaje za sledbenike socijaldemokratije nema nikakve šanse da tu nešto popravi. Uostalom, u resoru predsednika Pokreta socijalista je upravo taj zakon, a ključni koalicioni partner u vlasti je SPS, pa se nije nešto primetilo da je njihova „briga“ za radnička prava ublažila predloge. A takva inercija u stilu „svi smo mi pomalo kapitalisti“ već godinama usmerava reforme jer se sve ono što je „staro“ proglašava komunističkim i samoupravnim nasleđem, a ne razmišlja se da je i na Zapadu ogoljeni liberalni koncept ovih godina prošao kroz tamošnju „tranziciju“, i da se ovdašnja privreda nikako ne može porediti sa tim „uzorima“.

Uostalom, postojeći zakon je čedo postooktobarskih vlasti i stručnjaci za ovu oblast tvrde da je on u skladu s pravnom regulativom EU, a ono što je prevaziđeno moglo je da bude „izbrušeno“ izmenama delova zakona. Iskustvo nas uči da je mnogo bitnije da se primenjuje ono što je propisano, pa jadikovke poslodavaca da se ne mogu rešiti „neradnika“ u doba kada je više stotina hiljada ljudi ostalo bez posla, ne bi delovale deplasirano.

A političko i sindikalno perje će još malo leteti, a onda će se vratiti u udobni jastuk neprimenjivanja kakvog god novoizglasanog zakona. O kojim je reformama onda tu reč?