Recimo da je reč o namernom dodatnom zatezanju u susret zastoju u dijalogu Beograda i Prištine, a povodom odluke Vlade Kosova da preuzme kompaniju Trepča. Ili, o pokušaju da se napravi pandan slučaju Olivera Ivanovića, koji je pred kosovskim sudovima osuđen za ratni zločin na devet godina zatvora.

Obe spekulacije „ne drže vodu“. Jer, Nehat tači nosi isto prezime kao predsednik Kosova Hašim Tači, ali prema  dostupnim podacima, on nije rođak Hašima Tačija, ili kako su to preneli mediji – „nije pripadnik Tačijevog klana“.  Nije istaknuti političar za razliku od Ivanovića. Jeste bio pripadnik OVK, ali se od inicijalne vesti da je osumnjičen za terorizam, postupak na kraju sveo na optuženje za proterivanje porodice Miljević sa Kosova.  Odluka da pravosuđe Srbije odustane od gonjenja Nehata Tačija obrazložena je time što ga oštećeni svedok nije prepoznao kao čoveka koji ih je oterao. Epilog je bila „predaja“ Nehata Tačija prištinskoj  Kancelariji za vezu u Beogradu. Tačijevo puštanje vremenski koincidira sa najavom da se tehnički dijalog Beograda i Prištine u Briselu nastavlja 16. novembra. I ako je privođenje bilo u funkciji nekakvog pritiska u tom dijalogu, apsolutno je nejasno šta bi time Beograd dobio. U međuvremenu je priveden Hiljmi Keljmendi, koji je iz Nemačke putovao preko Srbije na Kosovo, takođe zbog poternice za ratni zločin. Ni politički efekat objave tog privođenja nije jasan, osim što je kosovska vlada preporučila građanima da izbegavaju putni pravac kroz Srbiju.

 Još je nejasniji momenat, naročito zato što su sa Kosova poručili da počinje da radi međunarodni Specijalni sud za zločine OVK. Jedino je jasno kakav je utisak zvanični Beograd ostavio – nametnuo je sličnost sa ponašanjem Hrvatske kada je reč o proteranim Srbima u Oluji. Uprkos kritici tajnih  poternica, koje se aktiviraju decenijama kasnije, prilikom ko zna kog po redu ulaska u zemlju, pravnoj nesigurnosti i svim drugim argumentima, potegnuto je slično ponašanje prema kosovskim Albancima. I dat argument Prištini da tvrdi da Srbija ima spisak od najmanje tri stotine optuženih, za kojima je na snazi poternica, i koje može da privede, kad joj se namesti zgodan trenutak. Bilo to jasno ili ne.