Prema tvrdnjama dobro obaveštenih zapadnih diplomata naša država tajno pruža nedozvoljenu pomoć kineskoj kompaniji Hestil Srbija, koja je vlasnica smederevske železare, kako bi na taj način njeno poslovanje veštački učinila profitabilnim. Među zapadnim diplomatama, naime, vlada uverenje da je model netransparentne pomoći, koja je u suprotnostima sa pravilima i zakonskim ograničenjima u Evropskoj uniji, čiji član naša zemlja želi da postane, dogovoren tokom pregovora o privatizaciji Železare Smederevo, kako bi bili zadovoljeni prohtevi kineske strane.

Ako su navodi naših izvora tačni, sa pravom se može reći da nadležni u Srbiji „hodaju po ivici provalije“. Kao što je poznato, usmerenje naše zemlje je da postane članica Evropske unije, a Brisel najstrože zabranjuje da država pomaže i daje bilo kakve subvencije privatnim kompanijama u oblasti čelične industrije. Od naše zemlje Brisel je izričito tražio da to ne čini jer se to smatra kršenjem principa slobodne konkurencije kao i nelegalnim pomaganjem privatnoj kompaniji. U slučaju da se pokaže da Hestil dobija bilo kakvu varijantu državne pomoći i ta kompanija i Srbija bi mogle da se suoče sa kaznenim merama Evropske unije. To je svakako nešto što Srbiji nije potrebno.

Postavlja se pitanje, zbog čega je Vlada uopšte odlučila da proda Železaru Smederevo ako je finansijski i dalje podržava. Umesto privatizacije, Vlada je mogla da donese odluku da smederevska železara nastavi da deluje kao državno preduzeće i na njegovo čelo postavi profesionalan i sposoban menadžment koji bi omogućio uspešno poslovanje smederevske železare i što je najvažnije – redovne prihode za budžet Srbije. Međutim, očito je da Vlada nema ni snage ni volje za tako nešto već se opredeljuje da u bescenje prodaje državnu imovinu i subvencijama časti investitore. Izgleda da predsednik Aleksandar Vučić i ministri u Vladi smatraju da je to dobra reklama za privlačenje stranih investicija, ali ignorišu činjenicu da je pogubno za stanje budžeta, a u konkretnom slučaju i za imidž Srbije u očima Brisela. Druga stvar koju treba primetiti je da država Srbija voli da krije podatke od sopstvene javnosti pa je tako Železara Smederevo samo jedan u nizu slučajeva u kojima dobro obavešteni tvrde da postoje tajni delovi ugovora potpisani sa kupcima poput Al Dahre, Vršačkih vinograda, Prve petoletke, Gorenja, Mišelina, Etihada. Sve to daje vetar u leđa onima koji tvrde da je Vlada Srbije servis stranog kapitala a ne, kako bi trebalo da bude, zaštitnik interesa građana i države.