Da, kako tvrde pojedini mediji, sudska odluka nije preinačena, iz potpuno nepravnog razloga – navedeno je da bi posledice po Haradinaja bile veoma teške. Javnosti nije dostupno drugo obrazloženje – koji pravni uslovi za njegovo izručenje Srbiji nisu ispunjeni.

Ali, kao što svi vrlo dobro znamo, ovde nije reč ni o pravu, još manje o pravdi, krivici i žrtvama, pa ni o samom Haradinaju. Reč je o političkim posledicama koje bi mogle da razore region. Haradinaj, na optuženičkoj klupi, u sudnici Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici, gde bi ga recimo pod specijalnim eskortom dovezli sa aerodroma, zamisliv je isto tako kao i da Hašim Tači postane prvi potpredsednik Vlade Srbije u nekoj zamišljenoj stvarnosti, u kojoj bi Srbija ponovo imala suverenitet nad Kosovom.

Zvanični Beograd, međutim, ponaša se kao da je fikcija moguća – i za domaću javnost pravi predstavu sličnu mnogim ranijim. Fingiraju se oštre diplomatske mere prema Parizu, čiji je cilj dramatizacija pred javnim mnjenjem Srbije, a ne neki pravi diplomatski efekat. Uzgred, ne zna se šta je cilj izlaska naše parlamentarne delegacije sa skupštine Saveta Evrope, da li je to protest prema mestu održavanja – Strazbur u Francuskoj, ili prema Evropskoj uniji, čija je Francuska stožerna članica.

Ta predstava neophodna je pariranju Haradinajevom dočeku u Prištini, gde se, ništa manje licemerno, tom događaju daje oreol još jedne političke pobede nad Beogradom.

Međutim, sve te predstave, zasnovane na zaoštrenoj retorici imaju negativan efekat koji se kumulira već dugi niz godina i koji Balkan stalno gura u prikriveno ratno stanje. Jer svi establišmenti balkanskih zemalja i naroda pažljivo kriju svoje duboko isprepletane poslovne, interesne i političke veze. I svi su izrasli na sukobima i neprijateljstvima iz devedesetih. Budući da su pred svojim građanima i odgovorni i krivi za to što su u sve težem ekonomskom položaju i što nemaju rešenja za društvene probleme, najbolji način da se situacija drži pod kontrolom i hendluje je proizvodnja straha i neprijateljstva. Za Vučića, čiju pobedu na predsedničkim izborima prati osporavanje opozicije i ulične demonstracije, balkanska kriza dođe kao odličan politički izlaz. Kao recimo, i za Edija Ramu i ništa manje za Tačija. Balkanski mir postao je talac izbornih procesa balkanskih država.