Oko 85 odsto dece sa teškoćama u razvoju nije obuhvaćeno nijednim vidom obrazovanja, a između 50 i 80 odsto učenika specijalnih škola su romske nacionalnosti. Dok nevladine organizacije tvrde da specijalne škole godinama unazad nisu htele da upisuju decu sa težim smetnjama u razvoju, u Ministarstvu prosvete najavljuju reformu koja bi trebalo da promeni takvu praksu. Pitanje je da li će i ova najava države, kao i većina drugih, ostati samo na rečima.
Rutinski i bez razloga, veliki broj romske dece je upućen u specijalne škole, zbog čega predstavljaju najveću grupu sa posebnim obrazovnim potrebama, koja nije realizovala pravo na osnovno obrazovanje. Čak dve trećine Roma nema završenu osnovnu školu, među kojima je najveći broj onih koji nisu upisali prvi razred, a zatim onih koji napuštaju školu i veoma često su prepušteni ulici. Delom zbog specifičnosti sredine kojoj pripadaju, a delom zbog predrasuda, netolerancije i diskriminacije koje postoje u školama.
O romskom pitanju najviše se „brine“ u predizbornim kampanjama. I sve stranke obećavaju poboljšanje njihovog položaja. Sve to pod demokratskom parolom „svi smo jednaki i ravnopravni“ i „moramo brinuti o ugroženima“. Rezultata na terenu nema. Bar vidljivih. Da nije jedno od rešenja možda to što se romska deca šalju u specijalne škole, jer država ne zna šta će sa njima?
I deca sa težim smetnjama u razvoju očigledno predstavljaju nerešen problem za državu, jer se dešava da ih u specijalne škole ne primaju. Roditelji su ostavljeni u tom slučaju da sami brinu o njima, 24 sata, a usput treba i da obezbede osnovne životne potrebe. Nezgodno uređen sistem ovih škola doprineo je da mnoga deca sa smetnjama u razvoju ostanu bez adekvatnog obrazovanja i, što je još gore, neosposobljena za samostalan život.
Odvajanje i smeštanje u institucije zatvorenog tipa i domove pri specijalnim školama najčešće ima loše efekte, a ekonomski je manje isplativo od ostajanja deteta u njegovoj porodici.
Dok se širom Srbije održavaju seminari o inkluzivnom obrazovanju, u praksi se godinama stanje ne menja. Kao i u drugim segmentima društva u Srbiji, gde je očigledan raskorak između teorije i prakse.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
