Privreda Srbije je među prvima u Evropi koja se vratila na pretkrizni nivo, već u prvom tromesečju ove godine, a izgleda da se tempo koji je uhvatila ne posustaje.
BDP u prva tri meseca je porastao za 1,7 odsto međugodišnje, nakon neuobičajeno velike korekcije fleš ocene Republičkog zavoda za statistiku (rast je povećan za 40 odsto, sa 1,2 na 1,7 odsto) i to na prilično visoku osnovu od prošle godine.
Najviše je povuklo građevinarstvo, ali su doprinos dali i trgovina i industrija.
Onda smo u aprilu ušli u period kada se poredimo sa prošlim aprilom u kom je kretanje bilo ograničeno, uslužni sektor je potpuno paralisan, ljudi nisu mogli da idu na posao, svaka iole ozbiljnija kupovina odložena.
To velikim delom objašnjava međugodišnji rast industrije u aprilu od čak 34 odsto, a rast prerađivačke industrije od čak 42 odsto.
Ipak, industrijski rast je dvostruko veći od prošlogodišnjeg pada tako da je očigledno da je pozitivan trend iz 2019. godine nastavljen.
Ove godine Srbija bi mogla opet završiti među ekonomijama sa najvećim rastom BDP-a nakon što je prošle godine bila šesta, ali među onima sa najmanjim padom.
Na ruku nam ide specifičan odnos cena berzanskih proizvoda, pa su energenti od čijeg uvoza smo zavisni prošle godine bili jeftini kao nikada do sada, a i sada im se cene nisu vratile na pretkrizne nivoe, dok s druge strane cene soje, kukuruza, gvožđa, bakra i drugih sirovina koje izvozimo obaraju rekorde, tako da smo čak u prvom tromesečju bili skoro bez deficita u platnom bilansu što nam se nije desilo decenijama.
Dakle ekonomija se nalazi u zelenom, uključujući i inflaciju i javni dug, ali nas uveravaju da to nije problem.
Brojke su dobre, ali nije sve u kvantitetu, ima nešto i u kvalitetu.
U teoriji i praksi postoji termin „klopka srednjeg nivoa razvijenosti“.
Pokazalo se da je u mnogim zemljama srednjeg nivoa razvijenosti slabo funkcionisanje institucija, nedostatak inovacija i modernih tehnologija i velika nejednakost bila prepreka za sledeći korak, ulazak u red razvijenih zemalja.
Srednji nivo razvoja je do 9.000 dolara po stanovniku ili do prosečne plate od 800-900 evra.
Srbija se nalazi na nivou od oko 7.000 dolara per kapita i sa platom od oko 550 evra.
Za nekoliko godina može se očekivati da udarimo u plafon, a među razvijene ekonomije se ne stiže investicijama u masovno zapošljavanje jeftine radne snage ili nemilosrdnom eksploatacijom prirodnih resursa.
Moramo da se zapitamo da li će ekstrakcija prirodnih resursa uz ogromne negativne efekte na ekologiju ili gradnja fabrika sa prljavim tehnologijama čak i bez studija efekta na životnu sredinu, doneti prosperitet celom društvu ili samo interesnim grupama.
Ako je nešto zajedničko razvijenim naprednim ekonomijama to je da javni interes ima prednost nad pojedinačnim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
