On je dodao i da će već za dva meseca biti otvoren novi Klinički centar u Nišu, u čiju izgradnju i opremanje je uloženo 35 miliona evra, počeće i izgradnja novih objekata kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, a još jednom je najavljena i rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije, ovoga puta „teška“ 122 miliona evra.

Optimisti su verovali da ta ohrabrujuća izjava nije data samo zato što je bilo evidentno nezadovoljstvo građana zdravstvenim sistemom, već da će zaista iz preke potrebe konačno da se zavrti ciklus izgradnje. Ali, četiri meseca kasnije, ne vide se ni u tragovima planovi koji bi građanima trebalo da donesu pristojne i opremljene ustanove i kvalitetnije uslove lečenja. Tim pre, što to sami, kroz poreze, finansiraju.

Očekivanje da će Klinički centar u Nišu već krajem marta da otvori vrata pacijentima nisu se ispunila. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže zbog – „javašluka pojedinaca i kombinacija koje oni prave“, i obećava da će svi odgovorni biti kažnjeni. U međuvremenu, iskrsao je i novi problem, jer danas sudski izvršitelji mogu da počnu plenidbu opreme i aparata u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović“, takođe sa spiska ustanova u koje će ova vlada da uloži novac. Pri tom, nikome nije jasno zašto je porodica koja je u restituciji dobila povraćaj oduzete imovine za obeštećenje tužila taj KBC, i zašto je sud to prihvatio, kada je zemljište oduzela država i kasnije prodala bolnici. Takođe, nije jasno ni zašto država nije odmah prihvatila da obezbedi novac za to, kada već postoji fond za restituciju. To pitaju i u KBC-u, pitaće i nekoliko grupa građana, od pokreta „Sedam zahteva“ do Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, koji su za danas ujutro najavili protest ispred bolničkih kapija. Podsećaju da je ova vlada rado menjala zakone i usvajala raznorazne lex specialise kada je trebalo izaći u susret nekim investitorima, ali da nije uspela da obezbedi funkcionisanje znatno važnijih oblasti koje su, pri tom, iz spektra njene primarne nadležnosti.

Uz najavljen veliki investicioni ciklus u zdravstvu, valja podsetiti i da je taj sektor jedan od najvećih dužnika, za šta država još nije uspela da nađe odgovor. Zbog dugova u komercijalnim transakcijama, koji su početkom maja ove godine, ukupno iznosili 12,8 milijardi dinara, mnogobrojne bolnice, domovi zdravlja i apoteke u blokadi, kao i da je zaplena po sudskim rešenjima u nekim centrima, užičkom, na primer, već počela. A to se nije događalo u prethodnih 70 godina.