Fašizam je zlo, ne sme se više ignorisati, građani se moraju boriti protiv njega svim silama, najvažnije su poruke sa antifašističkog skupa u Novom Sadu, koji je, i pored minimalne najave okupio impozantan broj ljudi na Trgu slobode.
Ako se ignoriše, zlo narasta i postaje sve veće, pojedinci se udružuju u grupe, grupe postaju horde naoružane mržnjom, ali i gvozdenim šipkama, noževima, bokserima…
Otkuda u Srbiji sve više ekstremnih desničarskih profašističkih, pa i fašističkih organizacija?
Da li je to „prirodan“ proces u društvu posle rušenja komunističke diktature, rušenja starog sistema vrednosti, vraćanja nekakvim korenima, tradiciji.
U građanskom ratu i rušenju Jugoslavije vladajući režimi koristili su sve raspoložive snage, navijačke i kriminalne grupe, amnestirani su robijaši, a ubijanje je bilo poželjni i dozvoljeni obrazac obračuna sa protivnicima, pogotovo ako su slabi, nemoćni, a imaju novca, nameštaja, aparata i pokućstva za „oslobađanje“.
Sve je bilo dozvoljeno u borbi za „više interese“. Kao da smo se vratili u nacističku Nemačku tridesetih godina.
Pandorina kutija je otvorena i zlo je pokuljalo na sve strane.
Nastupilo je vreme zla.
Svakodnevno se i dalje hrani to zlo sa TV ekrana i stranica prorežimskih tabloida.
Ekstremističke organizacije se množe kao pečurke posle kiše, a opet ih ista vlast kao i pre više decenija koristi za svoje ciljeve i za opstanak.
Bilo je samo pitanje vremena kada će sa metalnim šipkama lupati glave opozicionim političarima, migrantima, građanima, novinarima, glumcima, podmetati bombe, paliti kuće…
Šlagvort nasilnicima stiže svakodnevno od prvog čoveka države koji se junači i preti da će da ruši gde god zapne, jer ko sme njemu bilo šta da kaže, a kamoli da ga pozove na informativni razgovor ili privede u tužilaštvo.
On će, kao pravnik bez dana prakse, na poligraf kada on hoće, da sam sastavlja pitanja i odgovore.
Kad njegovu omiljenu novinarku neko gurne ili udari, odmah trči u bolnicu da je obiđe, a kad drugima lupaju glave, pale kuće, podmeću bombe na prozore, ćuti, jer te žrtve nisu na njegovoj strani.
Zato, kako je rečeno na skupu u Novom Sadu, borba protiv narastajućeg fašizma mora biti svakodnevna, otvorena i usmerena na siledžije ma na kom mestu bili. Ne sme se ćutati, jer je mnogo više ljudi koji žele da žive mirno i bezbedno.
Ako se tome na vreme ne stane na put, može nas mnogo više koštati, pogotovo onu mirnu građansku većinu kao što je među tim ljudima i bilo najviše žrtava u poslednjih tridesetak godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
