Taj rekordni rast o kojem predsednik govori bio je 4,5 odsto. Razloga za radost zbog ovolikog rasta ima, ali ne zato što je to visok rast, već zato što nije nizak. Tačnije, nije nizak u odnosu na ono na šta smo u Srbiji navikli.

Naime, naša država je cele prošle godine uspela da poveća svoj BDP za samo 1,9 odsto, pa u poređenju s tim ovih 4,5 deluje baš visoko. Još više deluje u poređenju sa prvom polovinom prošle godine kada smo imali rast od samo 1,3 odsto. A još više deluje kad se uporedi sa katastrofalnim rezultatom od patuljastih 1,6 odsto ukupnog rasta ostvarenog u 2014, 2015. i 2016. godini.

Pa zašto onda ovaj rast, po kojem smo „među tri vodeće zemlje Evrope“, nije takav uspeh kakvim predsednik voli da ga predstavlja? Zato što je, a to zna i predsednik, rast BDP-a kao ATP lista u tenisu. Kada ste jako loš teniser kao što je to Srbija, onda vam svaki bod donosi veliki napredak na listi, a kada ste jako dobar teniser kao što je to recimo Nemačka, onda vam taj isti bod ne donosi nikakav napredak. Isto tako, ako ste prošle godine igrali užasno, kao što je igrala Srbija, onda ove godine ne branite nikakve bodove pošto u 2017. ništa niste osvojili, pa će vam šta god da sada uradite na turnirima rejting skočiti u nebesa. S druge strane, ako ste imali sjajnu prošlu godinu kao pomenuta Nemačka, ove godine ćete morati nanovo da poosvajate sve te gren slemove samo da biste zadržali prošlogodišnju poziciju, što znači da ćete napredovati nula odsto.

Drugačije rečeno, malim i siromašnim zemljama poput Srbije mnogo je lakše da rastu 4, 5 i 6 odsto godišnje, nego bogatim i razvijenim zemljama poput Nemačke, Švajcarske i Norveške.

Zato je hvaliti se rastom koji je po veličini „među tri vodeće zemlje Evrope“, isto kao kad bi se teniser broj 300 na svetu hvalio da je napredovao čak 100 mesta na ATP listi i da je time u prašini ostavio Novaka Đokovića, pošto je ovaj popravio svoj renking tek za nekih „bednih“ desetak mesta pa je sada broj 10 na svetu (dok ne napravi jedan još „bedniji“ skok od devet mesta i ponovo bude broj jedan).

Rast BDP-a se računa u odnosu na prethodnu godinu, pa je Srbiji sada lako da raste 4,5 odsto kada je u 2017. imala tragične rezultate u poljoprivredi i proizvodnji struje. Kako bi to ekonomisti rekli, raste sa niske baze. Sledeće godine će biti teže, jer ćemo tada rasti sa srednje visoke baze. Ako i tada budemo u „prve tri zemlje“ to će već biti solidan rezultat. Sada samo nije loše. Ali nije ni dobro.