Nesvakidašnji sastanak ministara policije Ivice Dačića sa njegovim prethodnicima izazvao je veliku medijsku pažnju i čuđenje zbog ovakvog poteza. Većina prisutnih na sastanku je odavno medijski zaboravljena.
Većina nekada sigurno najmoćnijih ljudi u državi, koji su određivali sudbine, odlučivali o životu ili smrti, sada su samo penzioneri, koji vole da pričaju i sećaju se samo lepih događaja tokom njihovog mandata. Ono što povezuje sve njih, jer nisu dolazili iz istih političkih struktura i istog vremena, jeste da su nakon gubitka funkcija ubrzo zaboravljeni i bar delimično utonuli u anonimnost.
Ovom sastanku je prisustvovao Milisav Lukić, koji je taj posao obavljao od 1963. do 1965. godine, odnosno pre nego što je aktuelni ministar i rođen. Pored njega o svojim iskustvima su govorili i nekadašnji ministri i koministri policije – Viobran Stanojević, Radmilo Bogdanović, Stevan Nikčević, Slobodan Tomović, Božo Prelević i Dušan Mihajlović. Sastanak je bio iza zatvorenih vrata, tako da se ne zna o čemu se razgovaralo i da li je bilo i teških reči i netrpeljivosti. Mada, nadamo se da je Dačić ipak Dušana Mihajlovića i pitao nešto o duvanskoj aferi i o Canetu Subotiću, dok je aktuelni ministar, nadamo se, Mihajloviću ispričao detalje iz njegove afere „Kofer“. Možda nije loše uvesti praksu da svaki ministar upozna svoje prethodnike. Tako da nije loše stvoriti uslove kako bi bilo koji ministar shvatio svoju prolaznost. Predugo ostajanje na funkciji ministra utiče na gubitak osećaja realnosti. Da su to shvatili i Dačićevi prethodnici, možda se ne bi „igrali“ sa brojim ljudskim životima, odnosno smenama i progonima iz policije.
Setimo se i nekadašnjih partijskih kolega aktulenog ministra policije, koji su bili na vrhu tog ministarstva – Zorana Sokolovića i Vlajka Stojiljkovića. Obojica su izvršila samoubistvo – Sokolović 2001, a Stojiljković 2002, ispred zgrade tadašnje Skupštine SRJ, kada je usvojen Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Sokolovića je Slobodan Milošević nakon martovske krize 1991. postavio za ministra policije. Za njegovog mandata do 1997. srpska policija je pretvorena u glavnog protagonistu građanskog rata na teritoriji bivše SFRJ, preplavljena je dubinskom korupcijom, čvrsto se povezala sa organizovanim kriminalom.
Setimo se i njegovog naslednika na čelu policije – Vlajka Stojiljkovića, koji je tokom svog mandata samo nastavio Sokolovićevim putem. O brzom zaboravu govori i primer Dragana Jočića. Srpska javnost nekoliko meseci nakon saobraćajne nesreće januara 2008. potpuno ga je zaboravila, ali to nije čudno ako se zna da su to uradile i neke njegove partijske kolege.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
