Zaglavljeni u zločinu

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

To bi na neki način i mogao da bude odgovor zašto državne institucije, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Ministarstvo odbrane (MO) već godinama nezakonito onemogućavaju pristup informacijama i dokumentima od javnog značaja na osnovu kojih bi mogli da se rekonstruišu događaji iz prošlosti i utvrde činjenice o ratnim zločinima.

U izveštaju ove nevladine organizacije, koja se godinama zalaže za utvrđivanje pune istine o ratnim zločinima na prostoru bivše SFRJ, navodi se da bi to objavljivanje dokumentacije pomoglo i u potrazi za prisilno nestalim osobama, a ne samo za osumnjičenim pripadnicima vojnih i policijskih struktura koje su kršile i domaće zakone, ali i međunarodne propise kojih je Srbija potpisnica.

Iz Fonda zameraju Ministarstvu odbrane da ne navodi po kojim osnovama je podatak određen kao tajna, već uopšteno navodi da bi njegovo odavanje narušilo sposobnost odbrane zemlje. Skrivanje dokumentacije o zločinima, navode iz FHP, ima za cilj zaštitu odgovornih osoba iz MUP-a i vojske. Među onima koji se posebno pominju su aktuelni načelnik Generalštaba Vojske Srbije LJubiša Diković i aktuelni predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti general Momir Stojanović. Obojica se pominju u vezi sa slučajevima masovnih zločina – prvi za ratne zločine nad albanskim civilima u Rudnici, dok je drugi na poternici Interpola pod sumnjom da je odgovoran za zločine na Kosovu.

Zanimljivo je da je Fond Ministarstvu odbrane i MUP-u uputio ukupno 400 zahteva za dobijanje informacija, ali da je velika većina odbijena. Pitanja su se uglavnom odnosila na dobijanje informacija u vezi sa delovanjem određenih jedinica Vojske Jugoslavije tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, njihovu zonu odgovornosti, ali i informacije o komandnoj strukturi tih jedinica. Praksa MUP je da brojne zahteve odbija uz neubedljivo obrazloženje da tražene podatke ne poseduje. Ipak, izgleda da nikome, čak ni posle skoro dve decenije od završetka sukoba u okviru raspada bivše Jugoslavije nije preterano stalo do utvrđivanja istine već se, kao i mnogo puta do sada, državni interes stavlja iznad istine i pravde.