Zloupotrebe bez granica

Prilikom ranijih izbora bilo je upečatljivih primera na ovu temu, koji nikad nisu dobili odgovarajuće razrešenje u javnosti. Tako su na lokalnim izborima 2004. u Beogradu, spiskovi podrške kandidatima do nekih stranaka došli navodno zahvaljujući bazi pretplatnika mobilne telefonije. Javno je zabeleženo da su se imena Gorana Svilanovića i još nekih tada poznatih političara našla na spisku građana koji su podržali gradonačelničku kandidaturu Nebojše Čovića, iako su bili u suprotnim taborima.

Za predsedničke izbore 2008. građanima bošnjačke nacionalnosti putem SMS poruke stigao je poseban poziv u epskom stilu da glasaju za kandidata tadašnje vladajuće narodnjačke koalicije – Velimira Ilića. Živimo u informatičkoj eri pa moć da političko-propagandna poruka bude preneta različitim medijima do velikog broja građana ne bi trebalo da predstavlja samo po sebi ništa loše. Niti je marketing toliko svemoćan da automatski odredi izborni rezultat. Ali, problem svakako jeste u pristupu našim podacima – brojevima telefona i ličnih karata, adresa, sve do odgovora u anketama na pitanje za koga ćemo glasati.

Ko je ovlastio stranke i to pre svega vladajuće, da koriste baze ličnih podataka u kampanji? Da se srpske stranke bahato ponašaju nije ništa novo. Kao ni da su sklone zloupotrebama, lažima, malverzacijama i većini nečasnih radnji, ne bi li došle do birača ili da bi ispunile svoje ciljeve – opet ne pitajući glasače. Drugim rečima, baš ih briga šta će građani misliti, ako stvar prođe nekažnjeno. Takođe, nesporno je da je stepen kontrole i zaštite ličnih podataka podignut na viši nivo, ali je i broj državnih organa koji uzimaju podatke od građana porastao do neslućenih razmera.

Uzimaju nam podatke u poštama, bankama, gradskom prevozu, institucijama. Još malo pa će se tražiti lični podaci po ulasku u samoposlugu, bioskop, park i u taksi… A ako zloupotrebe ne počnemo da sprečavamo na vreme, makar bile sasvim bezazlene, u bliskoj budućnosti možemo zaista da živimo u Orvelovoj „1984“. Zato kao što na ulaznim vratima nekih zgrada piše „molim vas ne ubacujte reklamni materijal u poštanske sandučiće“, treba da prijavimo svako korišćenje naših podataka u izbornim štabovima. Uostalom, mi glasamo za njih, a ne oni za nas.