Žrtvovanje RTS-a

Sve ono što se dogodilo pre, tokom i nakon policijske intervencije još jednom je demonstriralo spremnost vlasti da gotovo sve žrtvuje radi političkog profita.

NJihova spremnost da bezbednost radnika RTS-a stavi na kocku bila je vidljiva pre nego što je i prvi demonstrant ušao u zgradu u Aberdarevoj. Zgrada RTS-a redovna je stanica na putu demonstranata od kako su protesti „Jedan od pet miliona“ počeli. Policija nije obezbeđivala zgradu, iako bi bezbednosna procena, pa i zdrava logika tako nešto nalagala. Ali, onda predsednik Srbije ne bi mogao da poentira tvrdnjom da nema policije na protestima.

Teško je odoleti utisku da je politika kumovala odluci da policija izađe na lice mesta tek dva sata nakon što su demonstranti ušli. Čak je i predsednik rekao da je greška bila što se toliko čekalo. Zašto se čekalo? Kako bi lepo izgledale naslovnice tabloida da je neko udario nekog zaposlenog na televiziji. Srećom do toga nije došlo.

Ono što se kod intervencije policije najviše oseća na političku odluku je čudan kriterijum kojim su se vodili prilikom privođenja. Ako je već trebalo nekoga uhapsiti onda su to bili lideri Saveza za Srbiju, koju su predvodili čitavu akciju. Ali, to bi onda napravilo mučenike od njih, dalo vetar u leđa protestima i provociralo osude međunarodne zajednice. Stoga su uhapšeni maturanti i satirični fantomi.

Potom na red dolazi pravosuđe. Prekršajnim sudovima je u prošloj godini u proseku bilo potrebno 278 dana da reši jedan predmet. Slučajevi upada su bili rešeni u dva.

I najzad, tu je najava abolicije. Predsednik Vučić je pozvao sudove da oslobode prekršajno osuđene, a zatim i najavio i mogućnost da će iskoristiti ustavnu mogućnost predsednika i osloboditi ih odgovornost. Ovaj potez takođe izgleda kao proizvod kalkulacije. Zatvaranje osamnaestogodišnjaka zbog upada u televiziju ne donosi nikakvu političku korist, a može lako da rikošetira. Protest učenika koji traže puštanje njihovog druga je baš tip događaja koji strani mediji obožavaju. Mnogo je profitabilnije biti velikodušan.

Kakav god epilog ovog slučaja da bude – jedno je jasno, umesto da se bave zakonom propisanim nadležnostima, policija i sudstvo servisiraju potrebe vladajuće elite. Umesto da služe zakonu, oni služe gazdi. Promeniti to biće mnogo teže nego promeniti gazdu.