Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Pravdin tekst pod naslovom „Car koga su žene protežirale“ analizira mane i vrline francuskog vladara Napoleona Prvog, koji je kako zapaža ovaj list jedan od najvećih genija istorije.

Bivši službenik tog cara i novinar koji ga je često pratio po ratištima Stendal iznosi svoje mišljenje o njegovom životu.

„U svojoj 22. godini u Parizu nisu smatrali Napoleona ni za simpatičnog mladića a ni za prijatnog člana u društvu. Sreća što se on dopao madam Kolombie. U svojoj karijeri bez ove žene, Korzikanac ne bi tako brzo napredovao i lako prodirao“, piše Pravda.

Prema pisanju ovog lista, mlade žene pretežirale su ovog vladara i upravo bez te protekcije njegove vrline ne bi imale mnogo značaja. Kao glavni razlog dopadljivosti navode se njegove tamne, italijanske oči.

„Nije tačno da je Napoleon bio mediokritet, da je malo znao, da je sve što je učio u školi zaboravljao, da je bio sposoban samo za vojskovođu. To je preterano tvrđenje. Napoleon je vrlo mnogo čitao, imao živ duh, originalne ideje, umeo je brzo da razmišlja i donosi neverovatno logičke zaključke. Ali bio je prilično zaboravan“, ispričao je za Pravdu Stendel.

Navodi se i da je jedna od velikih grešaka Napoleonove politike što je kao car bio odlučan protivnik liberalizma i demokratije, pohvala je da je kao vojskovođa bio neodoljiv ali se za vršenje carske funkcije isto ne može reći.

Kako izgleda trgovina sa hiljadama mušterijama bez posluge Pravda saznaje na njujorkškom Union skveru. Na tom skveru nalazi se magacin pun jeftine robe, a kupci su uglavnom žene.

„Na toj radnji ima bezbroj vrata. I kad čovek uđe u nju iznenađen je jer iza toga ne vidi nijednog prodavca ni pomoćnika. To je čuvena trgovina bez posluge. Američki specijalitet. Među ženama, koje pazare bez posluge, nalaze se razume se i detektivi koji su jedini personal u ovoj čudnoj trgovini. Žene detektivi ni po čemu se ne razlikuju od mušterija“, objašnjava Pravda.

Pored detektiva koji su tu da ako dođe do krađe istu spreče, na zidovima magacina sa svih strana vise plakati sa ispisanim tekstom „Budi pošten“, „Nemoj da upropastiš svoju porodicu“, „Krađa vodi na robiju“ i slično.

Od kako postoji ova tržnica, a to je već 15 godina, jedan čovek sedi na istom mestu – uzdignutom balkonu, i durbinom posmatra kupce. Ukoliko se desi da se neka mušterija pokoleba u svom poštenju, on detektivima daje signal i lopov biva uhvaćen, a roba vraćena.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U nedostatku dnevnih vesti tog 22. avgusta, pre tačno osamdeset godina, iz lista Vreme izdvajamo vest o Narodnom pozorištu iz Beograda.

Narodno pozorište je oživelo, konstatuje Vreme, nakon što su se glumci vratili na posao posle letnje pauze.

Stigli su članovi opere, drame i baleta. Naime, „juče“ je bio dan za prijavljivanje na dužnost i većina članova stigla je sa obala Jadranskog i Crnog mora.

Pozorište je ovog leta radilo i više nego obično ali u rušenju. Porušeni su prvi redovi i bina je proširena, iz razloga što orkestar nije ima dovoljno mesta za svoje članove prilikom nastupa.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.