Batut: Manje obolelih od virusnih hepatitisa B i C nego ranijih godina 1Foto: Stefana Savić

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” u 2018. godini registrovano je ukupno 615 slučajeva virusnih hepatitisa B i C, što je, kako navode iz Batuta, manje nego prethodne godine (713 slučaja), i dvostruko manje u poređenju sa 2013. godinom kada je registrovano najviše obolelih u prethodnih deset godina (1112 slučajeva).

Mortalitet od hepatitisa B i C registrovan u 2018. godini je najniži zabeležen mortalitet u prethodnih deset godina (jedan smrtni ishod od hroničnog hepatitisa C).

„Tokom 2018. godine u Srbiji virusni hepatitisi su činili pet odsto svih prijavljenih zaraznih bolesti“, ističu iz „Batuta“.

Kod akutnih infekcija hepatitisa B i C, kako naglašavaju iz „Batuta“, simptomi su izuzetno retki. Hronične infekcije hepatitisa B i C uglavnom ne pokazuju simptome duži vremenski period, ponekada godinama ili decenijama.

„U odnosu na akutne virusne hepatitise B i C za koje se beleži smanjenje obolevanja u našoj zemlji, za hronične virusne hepatitise B i C registruje se porast prijavljenih slučajeva, kao i svuda u svetu. U asimptomatskom periodu hepatitis B i C uzrokuju oštećenje jetre i potom izazivaju cirozu i karcinom jetre. Više od 60 odsto slučajeva primarnog karcinoma jetre je posledica kasne dijagnostike i lečenja infekcija uzrokovanih hepatitisima B i C. Dve trećine ovih slučajeva karcinoma uzrokovano je virusom hepatitisa B, a jedna trećina virusom hepatitisa C“, navodi se u saopštenju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

U Srbiji se, kako podsećaju, od 2006. godine sprovodi obavezna imunizacija protiv virusnog hepatitisa B dece u prvoj godini života i nevakcinisane dece u 12. godini života. Takođe, ističu da je upravo ta preventivna mera doprinela da se u poslednjih 10 godina registruje značajno smanjenje broja obolelih od akutnog hepatitisa B (90 slučajeva u 2018. prema 287 slučajeva u 2009. godini).

„Najniži rizik za obolevanje od hepatitisa B i C je, kao i prethodnih godina, registrovan kod dece uzrasta do 19 godina. Najviši rizik je u uzrasnoj grupi  30–39 godina za hronični hepatitis C, i u uzrasnim grupama preko 40 godina za hronični hepatitis B, sa dvostruko većom zastupljenošću muškaraca u odnosu na žene. Kod najvećeg broja obolelih od akutnog i hroničnog hepatitisa B i C tokom 2018. godine način prenošenja uzročnika je ostao nepoznat, ili su u pitanju nezaštićeni seksualni odnos, korišćenje nesterilnog pribora za injektiranje psihoaktivnih supstanci, medicinske intervenicije, tetovaža i pirsing“, navode iz instituta „Batut“.

Najviša stopa smrtnosti od hepatitisa zabeležena u Italiji

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije u 2017. godini u svetu je živelo 325 miliona osoba sa virusnim hepatitisom B ili C, bilo je 2.850.000 novoinficiranih osoba i 1,4 miliona smrtnih ishoda. Ove infekcije se po učestalosti nalaze na drugom mestu među svim zaraznim bolestima, iza tuberkuloze, pri čemu devet puta više ljudi živi sa hepatitisom nego sa HIV-om.

Prema podacima Eurostata, od 5,1 miliona smrtnih slučajeva prijavljenih u Evropskoj uniji u 2016. godini, 6. 600 (3.400 muškaraca i 3.200 žena) je bilo uzrokovano virusnim hepatitisom. Odnosno na stopa smrtnosti od virusnog hepatitisa je u proseku iznosila 13 smrtnih slučajeva na milion stanovnika u 2016. godine, što je u poređenju sa 2011. manje za 16 odsto. Skoro dvije trećine ovih smrtnih slučajeva odnosilo se na osobe starije od 65 .

Batut: Manje obolelih od virusnih hepatitisa B i C nego ranijih godina 2

Sa 38 smrtnih slučajeva od virusnog hepatitisa na milion stanovnika, Italija je zabeležila najvišu stopu među državama EU u 2016. godini. Na drugom mestu je bila Letonija (31), na trećem  Austrija (21). S druge strane, najniže stope zabilježene su u Sloveniji i Finskoj  (po jedan smrtni slučaj na milion stanovnika), zatim u Češkoj i Holandiji (po tri).

Mere za sprečavanje hepatitisa B i C

Virusne hepatitise B i C je moguće sprečiti, lečiti, a u slučaju hepatitisa C moguće je i izlečenje, smatraju lekari.

„Uzimajući u obzir prirodan tok bolesti koja u dužem periodu može proticati bez simptoma, ključno je smanjiti rizik za prenošenje ovih krvnoprenosivih infekcija. Osnovne mere su pravilna higijena ruku, korišćenje lične zaštitne opreme i adekvatno sterilisanih instrumenata kod pružalaca kozmetičkih (tetoviranje, prising, trajna šminka, kozmetičke procedure, manikir, pedikir i dr.) i medicinskih usluga. Podjednako su važne i lične mere zaštite poput korišćenja ličnog pribora za higijenu, sterilnog pribora za injektiranje psihoaktivnih supstanci, izbegavanje nezaštićenih seksualnih odnosa i određenih kozmetičkih usluga“, savetuju iz Instituta „Batut“.

Besplatno testiranje na hepatitis C

Povodom Svetskog dana hepatitisa u nedelji od 29. jula do 2. avgusta biće omogućeno besplatno i anonimno savetovanje i testiranje brzim testovima za hepatitis C, bez lekarskog uputa, a rezultati testiranja biće dostupni za 30 minuta. Testiranje će biti organizovano u četiri grada: Beograd (Gradski zavod za javno zdravlje Beograd), Novi Sad (Institut za javno zdravlje Vojvodine), Kragujevac (Institut za javno zdravlje Kragujevac) i Niš (Institut za javno zdravlje Niš) u organizaciji Udruženja pacijenata sa bolestima jetre „Hronos“, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i mreže instituta i zavoda za javno zdravlje.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.