Milivoj Bešlin Foto: Stanislav MilojkovićDanašnja Vojvodina je ostatak ostataka nekadašnje Jugoslavije, jedini koji je ostao uz Srbiju, a koja ga tretira kao „ratni dobitak, ili ratni plen“, kazao je istoričar Milivoj Bešlin na tribini Nezavisnog društva novinara Vojvodine, posvećenoj stvarnju Jugoslavije, pitanju Vojvodine, kao i proslavi prisajedinjenja Vojvodine Srbiji pre nekoliko dana u Novom Sadu.
„Srpski nacionalizam postavio je dinamit u temelje Jugoslavije, jer je pitanje granica postavio kao prioritet. Zbog toga se u Srbiji i svako otvaranje pitanja vojvođanske autonomije vidi samo kao pitanje granica“, rekao je Bešlin.
On je podsetio da je Vojvodina odmah po donošenju odluke o priključenju Srbiji 1918. godine politički ponižena, jer je centralna vlast u Beogradu ukinula njenu narodnu upravu, a 1988. godine „uličnim nasiljem naterana da se odrekne svojih nadležnosti“.
„Posle priključenja 1918. usledila je besprizorna pljačka Vojvodine, koju je Srbija tretirala kao ratni plen. Njenim građanima nametnuta su ogromna poreska opterećenja, što je izazvalo ogromno razočarenje Vojvođana, pa čak i radikala I najvećih zagovornika priključenja među kojima je bio I Jaša Tomić” naveo je Bešlin.
On je istakao da je aktuelna pokrajinska vlast po karakteru anti-antifašistička, navodeći da se to manifestuje i kroz pokušaj revizije istorije i brisanja iz prošlosti datuma kao što je 31. jul 1945. godine kada je Vojvodina po drugi put glasala o priključenju Srbiji, i kada se konstituisala aktuelna Vojvodina kao autonomna pokrajina, i kada je proglašen pravni diskontinuitet sa prethodnim sistemom.
Bešlin je kazao da je poražavajuće što na Novosadskom univerzitetu postoji zavera ćutanja o tome kako su predstavnici pokrajinske vlasti „na najbestijalniji način“ vršili pritisak na dekane fakulteta i druge zvaničnike Univerziteta da se pojave na proslavi takozvanog prisajedinjenja održanoj pre nekoliko dana.
Prema njegovoj oceni, “politički sistem u Vojvodini je danas slomljen, ali ideja vojvođanske autonomije ipak i dalje postoji i nju bi trebalo otvarati kroz kulturu i univerzitet, kako bi u narednom periodu ta ideja mogla da dobije i političku artikualciju”.
Advokat Veljko Milić ocenio je da građani novoustanovljeni Dan Vojvodine ne doživljajavaju kao praznik, navodeći da to potrđuju i slike autobusa koje su predstavnici vlasti morali da dovode u Novi Sad kako bi obeležili tu godišnjicu predstavljajući taj istorijski događaj kao oslobođenje Vojvodine.
„Ništa ovde nije oslobođeno posle Prvog svetskog rata, već je Vojvodina samo prešla pod upravu druge države„, kazao je on.
Milić je ocenio da aktuelni izlivi nacionalizma u Vojvodini samo potvrđuju da se Srbija i danas prema Vojvodini odnosi kao prema ratnom plenu.
„Srbiji više nije preostala ni jedna druga teritorija gde bi mogla da nešto obeležava“, kazao je Milić .
Jugoslavija – trajno časna kategorija
Jugoslavija za nas vojvođanske aantifašiste ostaje trajno časna kategorija, nezavisno od svih promašaja i zloupotreba koje su pratile njeno postojanje. Ona je istorijska činjenica, emocionalna, kulturna I ekonomska potreba naroda koji žive na ovim prostorima. Jugoslaviju su stvarali najveći umovi svih naroda koji su živeli na ovim prostorima, ne pristajemo na revidiranje naknadne političke pameti i seirenjima kojima se na ovim prostorima omalovažava ova jedinstvena politička i ljudska zajednica.
Prva Jugoslavija se raspala početkom Drugog svetskog da bi u borbi svih njenih naroda i narodnosti koju je organizvala KPJ na čelu sa Josipom Brozom Titom uskrsnula kao deo antifašističke koalicije ujedinjenih naroda suprostavljenih najvećem mračnjaštvu 20. veka – fašizmu I nacionalsocijalizmu. Bez pobede nad fašizmom ne bi bilo današnje Evrope i njenih dostignuća. Antifašizam je zato osnova današnje demokratske evropske kulture koju niko ne dovodi u pitanje i koji se dostojno obeležava. Evropa je ponosna na svoju antifašističku prošlost. To je nešto što ne moramo da kopiramo od Evrolpe pošto mi imamo svoju antifašističku tradiciju. Poštujmo je i biće nam mnogo bolje, rekao je predsednik Saveza antifašista Vojvodine Duško Radosavljević na proslavi 100. godišnjice stvaranja Jugoslavije i 75. godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a.
Zaboravljene važnije godišnjice
Srbija je ove godine mogla da obeležava 1878. godinu kada je dobila međunarodno priznanje. To bi trebalo da je najveći praznik, Dan nezavisnosti. Mogla je da obeležava 1848. I tu revoluciju, kada Srpska Vojvodina izlazi na istorijsku pozornicu. Mogla je da obeležava 1888. i prvi demokratski ustav. Mogla je da obeležava 1918. godinu kao stvaranje jugoslovenske države. To je bio najveći dobitak južnoslovenskih političkih intelektualnih elita u njihovoj hiljadugodišnjoj istoriji. To nije mala stvar. To je vrhunac njihove istorije. Sve pre i posle toga je neka vrsta ropstva. Mogla je obeležiti 1948, to je jedina godina u istoriji ovih naroda kada kada oni igraju svetsku istorijsku ulogu. To je promenilo tok svetske istorije. Tada je počeo da puca sovjetski monolitni blok. Tada je počeo da se stvara Pokret nesvrstanosti i samoupravljanje i njegov uticaj na evropsku levicu. To sve niko ne pominje, jedino što danas poominjete to je priključenje Vojvodine Srbiji. To govori šta je današnjim nacionalističkim ideolozima jedino bitno: sačuvati taj poslednji ostatak ostataka Jugoslavije, kazao je Bešlin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
