BIA prisluškuje bez kontrole, prošle godine 226 fizičkih lica pod merama 1Foto: Pixabay/AlfredMuller

Dodaju da je u 2017. pod posebnim merama bilo 276 fizičkih lica, a pravna lica nisu bila pod merama, dok je tokom 2018. pod merama bilo 226 fizičkih lica i jedno pravno.

Institut za evropske poslove je, kako navode krajem februara ove godine uputio Bezbednosno-informativnoj agenciji i Višem sudu u Beogradu zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, tražeći podatke o broju predloga i primena posebnih mera kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja, odnosno upitani su – koliko građana Srbije je prisluškivano u 2017. i 2018. godini?

„BIA je najpre odbila da pruži pristup informacijama od javnog značaja, navodeći da pristup ovim infomacijama ugrožava bezbednost Republike Srbije, dok je Viši sud zahtev odbacio. Nakon što je Institut podneo žalbe Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja, Poverenik je doneo rešenja koja su nalagala i Bezbednosno-informativnoj agenciji i Višem sudu da učini dostupnim tražene podatke, poništivši njihova rešenja. U svom odgovoru nakon rešenja Poverenika, BIA je navela da je u 2017. godini uputila Višem sudu u Beogradu predloge za primenu posebnih mera prema 323 fizička lica i nijedan prema pravnim licima, a u 2018. godini predloge prema 262 fizička lica i jedan predlog prema pravnom licu. Na drugoj strani, Viši sud navodi da je u 2017. godini podneto ukupno 192 predloga u odnosu na fizička lica i 4 predloga u odnosu na pravna lica; dok za 2018. godinu daje podatke da je podneto ukupno 166 predloga prema fizičkim licima i nijedan predlog za pravna lica“, obrazlaže u saopštenju Institut za evropske poslove.
 
Ističu da je primena posebnih mera je vrlo strogo regulisana zakonom, te ovako velika diskrepanca u podacima može ukazivati na jedan od dva zaključka.

„Prvi je da ne postoji objedinjeni statistički pregled i precizno vođena evidencija podataka koji se odnose na primenu posebnih mera, te da se ovom pitanju pristupa vrlo nemarno od strane nadležnih institucija. Drugi je da su dostavljeni podaci netačni i nepotpuni, te da su institucije nemarno odgovorile na zahtev za pristup informacija od javnog značaja. U prvom slučaju, zabrinjava neodgovornost koju institucije pokazuju u odnosu na delikatnost pitanja ugrožavanja privatnosti građana ove države, dok u drugom slučaju dolazi do izražaja nepoštovanje prava građana na tačne i precizne informacije garantovano zakonom“, naglašavaju.
 
U oba slučaja, postavlja se, kako kažu, pitanje, – ko kontroliše rad službi bezbednosti, kad institucija koja je zadužena za odobravanje primene posebnih mera nema potpune podatke o istima?

Institut za evropske poslove podseća na istraživanje o kapacitetima Odbora za kontrolu službi bezbednosti koje je Institut sproveo 2017. godine, koje je rezultiralo zaključcima da članovi Odbora nemaju ni formalno ni neformalno obrazovanje ni iskustvo za rad u sektoru bezbednosti, da ne postoji ni administrativna ni stručna pomoć članovima Odbora, da ne postoji efikasna i efektivna kontrola rada bezbednosnih službi, te da zapravo niko ne može biti uveren u ispravnost informacija koje bezbednosne službe plasiraju.

Tom prilikom iznete su, kako navode, i preporuke da stručni kadar koji je na raspolaganju Odboru mora da bude osnažen i obučen; da Odbor mora da ima odgovarajuću finansijsku podršku u onoj meri koja je dovoljna da obezbedi efikasan i nesmetan rad; da je neophodno da način bezbednosne provere za članove Odbora bude izmenjen tako da nepristrasnost službenika BIA bude osigurana i da jedinica koja sprovodi ovu proveru mora da bude lišena svakog političkog uticaja.

„Do danas nijedna od ovih preporuka nije sprovedena“, ističe Institut za evropske poslove, verujući da veća odgovornost bezbednosnih službi vodi i većoj slobodi građana, ali i da je bezbednosnim službama u interesu da im građani veruju i ne dovode u pitanje njihov integritet i profesionalnost.

„Ne može postojati poverenje u institucije, ukoliko službe bezbednosti nekontrolisano i potencijalno nezakonito presreću komunikacije građana i pravnih lica. Pre svega, to nije odlika demokratski uređenih država i automatski predstavlja lišavanje osnovnih sloboda. Institut za evropske poslove očekuje da parlament, nezavisna tela i civilni sektor zajednički rade na uspostavljanju civilne kontrole službi bezbednosti“, dodaje se u saopštenju.