Foto: S.K.

On je, zajedno sa Tamarom Skrozom, na današnjem forumu“Hrabri novi mediji“ u organizaciji Asocijacije medija, DW Akademije i Misije OEBS u Srbiji izneo podatke o kršenju Kodeksa novinara Srbije kada su žrtve maloletnici.

Ovogodišnjim monitorningom, kojim je obuhvaćeno pisanje osam dnevnih listova tokom avgusta i septembra, utvrđeno je  da broj tekstova kojim su povređena prava maloletnika iznosi 99, od kojih „prednjači“ list „Alo“ sa po 21 slučajem kršenja maloletničkih prava u avgustu i septembru. Listovi „Danas“ i „Politika“, kada su u pitanju maloletnička prava, nisu imala nijedan prekršaj.

Kao ekstreman slučaj kršenja privatnosti maloletnika izdvojili su ćerku ubijene pevačice Jelene Marjanović, čije se ime, kako kažu, bez razloga objavljivalo u tekstovima o ovom ubistvu.

Slučaj ulaska bebe stare nekoliko meseci u rijaliti program i pisanje medija o tome još jedan je slučaj kršenja prava gde je  biće „nesvesno, bez znanja postalo rijaliti zvezda“.

„Da li su Ministarstvo kulture i informisanja i centri za socijalni rad mogli nešto da urade? Niko od novinara to nije pitao, nego i kada se kritikovalo, više se prenosilo šta se desilo“, istakao je Jeremić.

Kao glavni subjekti kršenja prava maloletnika izdvajaju se deca neke poznate ličnosti čiji se roditelji razvode.

Kako ističe Skroza, tabloidi najčešće krše maloletnička prava otkrivanjem njihovog identiteta, direktno, kada objave njihovo ime i prezime, ili indirektno, kada navedu inicijale, ali i podatke o njegovom mestu stanovanja, porodici, prijateljima…

„Identitet maloletnika ne sme biti otkriven ni u kom slučaju i mislim da bi se neki urednici šokirali kada bismo im rekli da to ne sme da se radi. Nikakav javni interes ne može opravdati otkrivanje identiteta maloletnika“, navela je Skroza.

Ona se osvrnula i na kršenja Kodeksa na fotografijama.

„Skrenuću vam pažnju na licemerje tabloida kada na fotografijama koriste crne trake preko očiju. One ne znače ništa ako se u pozadini vidi na primer njihova kuća ili ulica. Stanovnicima tog mesta lako je da lociraju kuću i identitet te osobe otkriven je pred nekoliko stotina ljudi“, kazala je Skroza.

Kao još jedan primer učestalog kršenja maloletničkih prava izdvojila je i izveštavanje o maloletnicima koji su izvršili ili su pokušali da izvrše samoubistvo.

„Objavljivanje dnevnika devojčice koja se ubila, njenih poruka i pisama nije opravdano nikakvim javnim interesom“, istakla je i dodala da su izveštaji sa sahrana „najgori atak na nečiju privatnost“.

Ako je neki slučaj bio medijski propraćen i izazvao pažnju javnosti, u tom slučaju dovoljno je objaviti vest o sahrani u nekoliko redova, a detaljan opis „zapomaganja, sanduka, prebrojavanje ožalošćenih“ dozvoljen je samo ako se radi o sahrani neke javne ličnosti, kao što je Milena Dravić.

Ukupan broj kršenja Kodeksa za ova dva meseca iznosi 1440, što je više u odnosu na prošlu godinu kada je u istom vremenskom intervalu ovakvih slučajeva bilo 1130.

Porast kršenja Kodeksa primećen je u svim poglavljima, izuzev poglavlja „Sprečavanje korupcije i sukoba interesa“, koji je u 2017. zabeležen jednom, a tokom 2018. nijednom i to, kako kaže Jeremić, zato što su beleženi samo „nesporni slučajevi“.

Ovogodišnjim monitoringom, koji uključuje mesece avgust i septembar, utvrđeno je da je list koji je najčešće kršio prava maloletnika „Alo“ sa ukupno 380 prekršaja, potom „Blic“ sa 116 i „Večernje novosti“ sa 84 prekršaja.