Foto: Pixabay/GoodMate

Gotovo četvrtina građana smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najposvećeniji borbi protiv korupcije, mada on time ne bi trebalo da se bavi, čime su u drugi plan potisnute institucije čiji je to zadatak, izjavio je programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Ivo Čolović.

Učesnici istraživanja su rad institucija koje se bore protiv korupcije nisko ocenili. U rasponu ocena od jedan do pet, najvišu prosečnu ocenu od 2,37 su dobile vlada i Agencija za borbu protiv korupcije, a najnižu od 1,93 sudstvo.

Istraživanje je sprovedeno od 27. oktobra do 10. novembra, uz učešće 1.193 osobe. Gotovo polovina učesnika, oko 47 odsto, smatra da, uopšteno gledano, „stvari u Srbiji idu u pogrešnom smeru“, a uglavnom se radi o mladim ljudima, na čiji stav utiče i korupcija, rekao je Čolović.

Nešto više od trećine ispitanika misli da Srbija ide u pravom smeru, dok 19 odsto ne može da proceni. Stav 52 odsto učesnika istraživanja je da vlada nije efikasna u borbi protiv korupcije. Što se tiče mera koje bi vlada trebalo da preduzme, najviše ispitanika – 29 odsto, navelo je zaštitu uzbunjivača, a nešto manje od četvrtine „odlučnije istraživanje slučajeva korupcije“.

Gotovo četvrtina učesnika istraživanja smatra da je zdravstvo najkorumpiranija institucija, ali je programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić konstatovao da je to verovatno rezultat činjenice da najveći broj ljudi ima kontakt sa tim sektorom.

Građani smatraju da je nepotizam najviše zastupljen oblik korupcije, čime u drugi plan pada korišćenje državnih resursa radi ostvarivanja lične dobiti i partijskih cijeva, izjavio je Čolović.

On je naveo da je tek svaki peti građanin spreman da prijavi mito. Kao razlozi se navode mišljenje da se ništa neće promeniti čak i da se korupcija prijavi, teško dokazivanje, strah od posledica po osobu koja je korupciju prijavila. Među faktore koji najviše ometaju suzbijanje korupcije su svrstani neadekvatna kontrola državnih službi, strah ljudi da prijave korupciju, stav da se radi o uobičajenoj praksi, odsustvo volje političkih lidera da kontrolišu korupciju.

Nenadić je ocenio da stagnacija borbe protiv korupcije traje godinama. Često se čuje da se borba protiv korupcije odvija u kontekstu evropskih integracija Srbije, ali protiv nje se treba boriti i ukoliko bi Beograd odustao od evropskog puta, rekao je Nenadić. On je izjavio da je Srbija usvojila zakon o zaštiti uzbunjivača, ali da se, uprkos tome, nije povećao broj prijavljenih dela korupcije.

Prema rečima Nenadića, 2013. godine bio je postavljen neambiciozan cilj da se do kraja 2017. za 30 odsto poveća broj osuđenih zbog korupcije, ali je došlo do smanjenja broja presuda.

Istraživanje je naručila Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). To je u skladu sa američkom podrškom evropskim integracijama Srbije. Napredak u sferi vladavine prava i borbe protiv korupcije je važan ne za evropske integracije, već za sve građane Srbije, izjavila je direktor Kancelarije USAID za demokratski i ekonomski razvoj.