Da li je film "Dara iz Jasenovca" primeren za srednjoškolce? 1Foto: Aleksandar Letić

Opštu kakofoniju, nastalu nakon emitovanja filma na RTS-u, tabloidi su iskoristili za iznošenje brojnih neistina o sadržini školskih programa i udžbenika, u čemu im je zdušno pomogla vlast, što smo imali priliku da vidimo i u parlamentu.

Ministar policije Aleksandar Vulin poručio je u Skupštini Srbije da udžbenik istorije mora da napiše država Srbija i da će u njemu biti „bar stranica o Jasenovcu“, a „neće biti tri rečenice u kojima nam strani izdavači objašnjavaju šta je Jasenovac, šta je Kosovo, šta je Srebrenica“.

On je dodao da će se, ako drugi budu pisali istoriju, naći neka „drugosrbijanska bitanga“ koja će reći da je priča „Dara iz Jasenovca“ ratno huškanje.

Međutim, struka ukazuje da postojeće udžbenike istorije već pišu domaći istoričari i da je cela procedura odobravanja udžbenika pod kontrolom države.

– I u ovom trenutku naše udžbenike iz istorije pišu eminentni stručnjaci. Među njima su i profesori Mira Radojević i Ljubodrag Dimić od kojih verovatno nema većih stručnjaka za ovu oblast. Nebitno je ko izdaje udžbenike ako ne menja kontekst onoga što je napisano, a za njihov kvalitet su odgovorna nadležna tela pri Ministarstvu prosvete, dakle država – ističe Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji.

Da li je film "Dara iz Jasenovca" primeren za srednjoškolce? 2

Aleksandar Todosijević, predsednik Udruženja za društvenu istoriju Euroklio, kaže da nisu tačne tvrdnje koje se iznose u javnosti „da se zadnjih 75 godina o ovoj temi nije učilo niti govorilo“, kao i da se danas o tome nedovoljno podučava u školama.

– To pre svega zavisi od autora udžbenika, koliko će prostora posvetiti obradi teme, ali i nastavnika, koliko će časova posvetiti njenom izučavanju. U planovima nastave i učenja za osnovne i srednje škole u Srbiji tema o genocidu nad Srbima u NDH, pa samim tim i o logoru Jasenovac je zastupljena kroz ishode učenja, sadržaj i ključne pojmove. Na taj način su autori udžbenika i nastavnici u mogućnosti da ovoj temi pristupe studiozno i da joj posvete dovoljan broj časova – kaže Todosijević.

Sagovornici Danasa različito komentarišu predlog ministra prosvete Branka Ružića da se film „Dara iz Jasenovca“ prikazuje učenicima srednjih škola. Oni koji podržavaju ministrovu ideju napominju da se priča ne sme završiti na tome već da je diskusija nastavnika sa učenicima posle gledanja filma neophodna.

Za Aleksandra Todosijevića didaktička i edukativna vrednost „Dare iz Jasenovca“ je krajnje upitna.

– U ovom filmskom ostvarenju se linearno smenjuju scene brutalnog nasilja, radnja filma je jednodimenzionalna i nerazrađena i stavljena u službu prikazivanja eksplicitnih scena ustaškog terora, koja kod mladih mogu da izazovu stres i nelagodu. Istorijski kontekst nije prikazan, takoreći i ne postoji, tako da učenici nisu u mogućnosti da steknu znanja o uzrocima i prirodi genocida nad Srbima i drugim narodima stradalim na prostoru NDH, niti da razviju veštine kritičkog promišljanja prošlosti. Pritom, treba imati na umu da „Dara iz Jasenovca“ nije jedini film snimljen poslednjih godina o ovoj temi. Izdvojio bih filmska ostvarenja „Zaveštanje“ Ivana Jovića i „Dnevnik Diane Budisavljević“ Dane Budisavljević. Ova umetnička ostvarenja pristupaju obradi teme genocida nad Srbima na način koji omogućava celovitiji uvid u kompleksnost zločina, njegove uzroke i posledice, ali i emotivniji pristup žrtvama sa ciljem razvijanja empatije, što ih preporučuje za upotrebu u nastavi i kod učenika osnovnoškolskog uzrasta – ističe Todosijević.

Aleksandar Markov misli da film „Dara iz Jasenovca“ nije do kraja objasnio istorijsku pozadinu onoga što se dešavalo u logoru, te da „kada bi ga pogledao neko ko nedovoljno poznaje tematiku i istorijski kontekst, mogao bi u čitavoj priči prepoznati jedino grupu psihopata koje su zarobile i ubijale samo iz zadovoljstva“.

– Ne smatram da je film pogodan za decu zbog brutalnih scena kojima obiluje, samim tim škola i nastava istorije bi izgubila funkciju koja joj je namenjena i plašim se da bi kod mladih umesto podsticanja na razumnu analizu i toleranciju proizvodila želja za osvetom – smatra Markov.

Marko Šuica, profesor na Odeljenju na istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, ukazuje da je ova tema suviše ozbiljna, osetljiva i kompleksna da bi se učenici sa njom upoznavali posredstvom jedne interpretacije saopštene u formi umetničkog filma.

– O Jasenovcu i svemu što se tamo odigravalo postoje mnogobrojni istorijski izvori i obimna naučna literatura sa kojima su nastavnici upoznati, a koje mogu i treba da koriste na času. Smatram da nastavnik može učenicima završnih razreda srednje škole da preporuči gledanje filma sa jasno postavljenim obrazovnim ciljem, naglašavajući da je reč o umetničkoj interpretaciji prošlosti koja u daljoj razradi na času može da inicira aktivnosti usmerene na razvijanje vrednosti i stavova učenika definisanih obrazovnim okvirom – ističe Šuica, koji je autor više udžbenika istorije i jedan od vodećih stručnjaka koji se bavi metodikom nastave istorije u školama.

On ukazuje da nastava istorije treba da počiva na konstruisanju znanja, razvijanju veština, izgradnji stavova i vrednosti koje se postižu, pre svega, analizom i razumevanjem sadržaja različitih istorijskih izvora i svedočanstava učesnika u zbivanjima, prilagođenih uzrastu učenika.

U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, čije mišljenje je najavio da će zatražiti ministar Ružić, ističu da nastavni programi upućuju nastavnike da u radu s učenicima što više koriste odgovarajuće dokumentarne i igrane video materijale. Zavod je krajem 2019. godine, na zahtev distributera, dao stručno mišljenje o dokumentarno-igranom filmu „Dnevnik Diane Budisavljević“ i preporučio njegovo prikazivanje učenicima srednjih škola i završnih razreda osmoletke.

– U mišljenju smo, pored ostalog, ukazali na činjenicu da današnja deca i mladi zbivanja iz Drugog svetskog rata posmatraju sa distance od skoro 80 godina i da je zbog toga značajno da se neki događaji, kao što je genocid nad srpskim narodom u NDH, povežu sa konkretnim ljudima i ne ostanu bezlične pojave. Istakli smo i da je pristup koji favorizuje učenje kroz primere iz prošlosti široko prihvaćen u obrazovanju i vaspitanju i da učenici uz pomoć filma imaju mogućnost da još življe shvate kako je izgledalo ljudsko stradanje i život sa strahom samo zato što se pripada drugom narodu ili veri. Istakli smo i da je jedan od ciljeva našeg obrazovno-vaspitnog sistema priprema učenika za život u demokratski uređenom i humanom društvu, zasnovanom na poštovanju ljudskih prava, prava na različitost i brizi za druge i da je zato važno da steknu jasnu sliku o tome šta se tokom ratova dešava sa ljudima, posebno sa decom i njihovim pravima. Ovakvu preporuku, bez sumnje, zaslužuje i „Dara iz Jasenovca“ – kažu u ZUOV-u za Danas.

Šta zaista piše u programu?

Period Drugog svetskog rata se izučava u osmom razredu osnovne škole, trećem ili četvrtom razredu gimnazije i odgovarajućim razredima stručnih škola. U programima nastave i učenja predmeta istorija, u sadržajima i ishodima se, pored ostalog, eksplicitno pominje genocid nad srpskim narodom, kao i kvislinška tvorevina i njen poglavnik koji su za taj zločin odgovorni.

Navodi se i ime Diane Budisavljević, zbog njene uloge u spasavanju hiljada srpske dece od sigurne smrti u ustaškim logorima.

U novom programu istorije za 8. razred, koji će se primenjivati od školske 2021/2022. godine, na primer, Jasenovac je, uz Aušvic, uvršćen u „ključne pojmove sadržaja programa“, a među definisanim ishodima piše i da će po završetku razred učenik biti u stanju da: objasni značenje pojmova genocid i Holokaust; identifikuje osnovne karakteristike totalitarnih ideologija i navodi njihove posledice u istorijskom i savremenom kontekstu; identifikuje uzroke, elemente i posledice istorijskih sukoba i ratova i diskutuje o mogućim načinima prevencije konflikata; istraži memorijalne spomenike u lokalnoj sredini i učestvuje u organizovanju i sprovođenju zajedničkih školskih aktivnosti vezanih za razvoj kulture sećanja; pokaže odgovoran odnos prema kulturno-istorijskom nasleđu sopstvenog i drugih naroda; prepozna, na primerima iz savremene istorije, važnost poštovanja ljudskih prava.

Na osnovu ovog programa pripremljeni su rukopisi udžbenika, u kojima je odgovarajući prostor posvećen ljudskom stradanju u NDH, posebno u logoru Jasenovac, napominju u ZUOV-u.

close
Da li je film "Dara iz Jasenovca" primeren za srednjoškolce? 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.