Dan državnosti - godišnjica Sretenjskog Ustava 1Foto: FoNet/MOD

Na današnji dan, 1804. godine, prvi put od početka turske okupacije, srpski narod je pružio organizovan otpor u cilju oslobođenja od turskih dahija.

Dan državnosti - godišnjica Sretenjskog Ustava 2
Karađorđe Petrović Foto: Wikipedia

Nakon Seče knezova kao pokušaja zastrašivanja ustanika, ugledni Srbi tog vremena okupili su se u selu Orašcu i doneli odluku o podizanju Prvog srpskog ustanka, a na mesto vožda postavljen je Karađorđe Petrović.

Kako zbog pohoda na slobodu, tako i zbog ekonomskog i kulturnog napretka Srba u to doba, ovaj datum predstavlja rađanje moderne srpske države, a bio je i uvod u Drugi srpski ustanak, kojim je izdejstvovana autonomija Srba u okviru Osmanskog carstva.

Podizanjem Prvog srpskog ustanka, započet je period koji se u srpskoj istoriografiji označava kao Srpska revolucija, a odnosi se na niz događaja koji su doveli do oslobođenja Srba i ukidanja feudalizma.

Poslednji u nizu ovih događaja jeste donošenje prvog ustava Kneževine Srbije – Sretenjskog ustava – 1835. godine, u tadašnjoj prestonici, Kragujevcu.

Miletina buna

Nakon četiri ustavna zakona koji su učvrstili državnu vlast, i dva hatišerifa 1830. i 1833. godine, pokazalo se da je potrebno doneti potpuniju pravnu osnovu, koja bi ograničila apsolutnu vlast kneza Miloša Obrenovića. Zbog njegovog odlaganja za ispunjenjem ovog zahteva, izbila je buna predvođena Miletom Radojkovićem – Miletina buna.

Dan državnosti - godišnjica Sretenjskog Ustava 3
Miloš Obrenović Foto: Wikipedia

Ovaj događaj izazvao je Miloševu bojazan od ustanika i pritisak koji je dodatno ubrzao ovaj proces. Za tvorca Ustava izabran je knežev sekretar Dimitrije Davidović, inače novinar, političar i diplomata, jedan od osnivača prvih srpskih dnevnih novina, Novina serbskih.

Sretenjski ustav sastavio je po uzoru na francuske ustavne povelje, a njime je ograničen Milošev apsolutizam i uvedena parlamentarna monarhija. Vlast je sada prvi put podeljena na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, koja, doduše, nije dosledno sprovedena, ali ipak predstavlja napredak u podeli vlasti, kao principa Francuske revolucije.

Kako je naznačeno u Ustavu, knez Miloš je ostao šef države, ali je izvršnu vlast od sada delio sa Državnim savetom, sastavljenim od šest popečiteljstava. Ovaj organ takođe je snosio odgovornost za kršenje Ustava. Narodna skupština bila treći je organ u ovoj podeli vlasti, ali njene odluke nisu bile obavezujuće. Njena glavna funkcija bila je određivanje danka za godinu dana (od jednog do drugog đurđevdanskog zasedanja).

Prava garantovana ovim ustavom bila su neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana i pravo na izbor zanimanja.

Jedan od najdemokratskijih ustava

Pod pritiskom sila poput Turske, Austrije i Rusije, Ustav je već u martu stavljen van snage, a njegov tvorac bila proteran iz službe. Ipak, i danas se smatra jednim od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava, kako svog doba, tako i u istoriji Srba i bivše Jugoslavije. Nagađa se da je njegovom usvajanju prisustvovalo čak nekoliko hiljada poslanika.

Sretenjski ustav zamenjen je Turskim ustavom, nametnutim 1838. godine.

Sretenje se kao Dan državnosti slavilo od nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je u Titovo vreme zamenjen Danom republike, 29. novembra. Ipak, odlukom Skupštine Srbije 10. jula 2001. godine, Sretenje ponovo postaje Dan državnosti od 2002. godine.

Državni praznik od 2001. godine

Ceremonija obeležavanja praznika biće održana u Orašcu, a predvodiće je predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković i predsednik Skupšine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović.

Dan državnosti - godišnjica Sretenjskog Ustava 4
Foto: FoNet/MOD

Vence će položiti na spomenik voždu Đorđu Petroviću Karađorđu u Aranđelovcu.

Najavljeno je da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Beogradu uručiti odlikovanja zaslužnim pojedincima.

Dan ranije počasna jedinica Garde Vojske Srbije obavila je počasnu paljbu na Kalemegdanu a reprezentativni orkestar te jedinice izveo je promenadni defile po Knez Mihailovoj ulici.

Sretenje je kao državni praznik proglašen odlukom Skupštine Srbije 2001. godine, a od 2012. godine taj dan praznuje se 15. i 16. februara.

Radno vreme tržnih centara, pošta, apoteka… i besplatan  parking

Parkiranje u Beogradu biće besplatno od subote, 15. februara do ponedeljka, 17. februara zbog Dana državnosti, saopštilo je danas Javno-komunalno preduzeće „Parking servis“.

Najpoznatiji vodopadi na svetu na reci Nijagari biće osvetljeni crveno-plavo-belo, u bojama srpske zastave, u subotu 15. februara, na Dan državnosti Srbije.

Od petka uveče do utorka Most na Adi i Brankov most biće osvetljeni u bojama zastave Srbije, a Beograd je ukrašen sa 2.000 zastava Srbije povodom Dana državnosti, izjavio je danas zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Dan državnosti - godišnjica Sretenjskog Ustava 5
Foto: FoNet/MOD

Svi tržni centri u Beogradu radiće po redovnom radnom vremenu od 15. do 17. februara. Isto važi i za multipleks bioskope i prodavnice u tržnim centrima.

Za predstojeći praznik Dan državnosti, tokom neradnih dana od 15. do 17. februara 2020. godine, dežuraće 76 pošta u Srbiji, piše portal Danubeogradu.rs.

Glavna pošta u Beogradu, Takovska 2, radiće non-stop, kao i pošte na graničnim i administrativnim prelazima.

Dežurne apoteke koje inače rade od 00 do 24 časa, otvorene su i tokom praznika:

  • Sveti Sava, Nemanjina 2 (6643-170)
  • „Prvi maj“, Kralja Milana 9 (3241-349)
  • „Bogdan Vujošević“, Bulevar maršala Tolbuhina 30 (2601-887)
  • „Zemun“, Glavna 34 (2618-582)
  • „Gornji grad“; Dr Đorđa Kovačevića 27, Lazarevac (8129-611)
  • Većina privatnih apoteka radiće po redovnom radnom vremenu tokom praznika.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.