Danas (1998): Mitrović dobija frekvenciju, dok Ćuruviji plene novine 1Foto: VJ

Domaći i strani zvaničnici razmišljali su o eventualnom rešenju za kosovsko pitanje, a pogled je upućivan i ka periodu nakon sankcija.

Kako je Danas pisao, EU i SAD pozvale su vlasti u Beogradu i kosovske Albance da iskoriste smirivanje krize na Kosovu kako bi postigli napredak u pregovorima o statusu  Kosova.

„Izaslanici SAD i EU za Kosovo Kristofer Hil i Volfgang Petrič ocenili su da pregovori treba brže da napreduju, sve dok na Kosovu vladaju relativni mir, uspostavljen posle postizanja sporazuma Holbruk-Milošević.“, pisao je Danas.

I do izvesni predloga je i došlo, samo oni nisu bili onakvi kakve su predstavnici međunarodne zajednice očekivali. Predsednik Srbije Milan Milutinović predstavio je javnosti Sporazum o političkim okvirima samouprave na Kosovu i Metohiji kao platformu za pregovore sa kosovskim Albancima.

U prvom poglavlju Sprozuma navedeno je deset osnovnih principa. Kao jedini prihvatljiv način za postizanje trajnog, pravednog i humanog rešenja svih otvorenih pitanja naveden je politički pristup i mirno rešenje ostvareno dijalogom. Sva rešenja, prema ovom dokumentu, moraju da uvažavaju teritorijalni integritet i suverenitet SRJ.

Eksplicitno je navedeno da će pripadnici svih nacionalnih zajednica uživati dodatna prava, kako bi im se omogućilo da izražavaju i očuvaju svij nacionalni, kultiruni, verski i jezički identitet.

Osim što strane diplomate nisu bile zadovljne predloženim, to nisu bili ni predstavnici opozicije. Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da se u sporazumu prećutkuju najteža pitanja, a pre svega odnos Kosova prema Srbiji i njenom pravnom poretku.

Prave razmere nerazumevanja situacije na Kosovu pokazuje i vest agencije Rojters koju je Danas preneo na naslovnoj strani.

Danas (1998): Mitrović dobija frekvenciju, dok Ćuruviji plene novine 2„Jugoslavija će početkom sledeće godine izvršiti pritisak za prijem u međunarodne finansijske institucije, jer je ispunila sve uslove za ukidanje ekonomskih sankcija, izjavili su jugoslovenski zvaničnici i bankari. Izvori agencije Rojters tvrde da je sporazumom Milošević-Holbruk omogućen pristup vlasti u Beogradu Međunarodnom monetarnom fondu i drugim institucijama. Nameravajući da podrži taj zahtev, vlada, koja je ostala bez svežeg novca’, zatražila je uključenje u međunarodne finansijske tokove i taj zahtev obrazložila sopstvenom potrebom za ‘depolitizovanim društvom i tržišnim reformama’“, tvrdio je Rojters.

Fenomen paralelne stvarnosti bio je tih dana vidljiv i u oblasti medija. Naime, u Palati federacije (današnja Palata Srbija) predstavnici trinaest od 32 pozvane medijske kuće potpisale su ugovore o korišćenju radio i televizijskih frekvencija. Frekvenijce je svečano uručio savezni ministar telekomunikacija Dojčilo Radojević.

– Želim vam da prevladamo ove, što kažu, teškoće u koje su nas uvukli drugi i da sledimo politiku koju vodi, što kažu, naš uvaženi predsednik Slobodan Milošević, koji je, što kažu, sad na stubu i sigurna garancija da ćemo, što kažu, preovladati i ovo i da imamo jednoga vrsnoga vođu koji je pred nama i da mu pomognemo, a nikako da mu odnemažemo, što kažu, preko naših tih sredstava informisanja, doslovno je preneta izjava nekadašnjeg saveznom ministra. Uzgred, među onim koji su došli da potpišu ugovor bio je i mladi vlasnik RTV Pink Željko Mitrović.

A dok su oni potpisivali ugovor o dodeli frekvencija, finansijska policija je plenila tiraž Dnevnog telegrafa. Plenidba DT-a na ulicama Beograda, prema rečima Slavka Ćuruvije, vlasnika lista, počela je pošto su Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade Srbije i Aleksandar Vučić republički ministar za informisanje tokom skupštinskog zasedanja dobli od njega po primerak tog lista.

A imali su Šešelj i Vučić tih dana i većih problema od Dnevnog telegrafa. Krajem novembra Vladu Srbije tresla je korupcionaška afera, ukoliko zemlju koja je u ratu bilo kakva afera može da „trese“.

Rada Trajković, danas direktorka Evropskog pokreta Srba sa KiM pre dvadest godina bila je ispred Srpske radikalne stranke članica Vlade Srbije. Ironično, ona je optužena da je sa pozicije ministarke za porodicu, pokušala da utiče da njen rođeni brat, koji je sudija, bude izabran u sudu više instance.

Nju je za napotizam optužio predsednik njene stranke Vojislav Šešelj, tvrdeći da tako nešto nikada njemu ne bi ni smela da predloži. Trajkovićeva sa druge strane nije negirala da je želela da pomogne bratu tvrdeći da bi to „svaka srpkinja uradila za svog brata“. Ona je istakla da je Šešelj insistirao da se njen brat učlani u SRS, a i okarakterisala ga je kao „diktatora“, „totalitaristu“ i „čoveka koji je obmanuo Srbe sa Kosova“.

Iako je pre par nedelja, nakon prenosa ceremonije obeležavanja stogodišnjice primirja u Prvom svetskom ratu, opozicija tvrdila da je RTS, zamrzavanjem slike  predsednika Srbije napravila opasan presedan u „falsifikovanju živog prenosa“, arhiva Danasa pokazuje da to i nije tako.

Slično nešto dogodilo se pre dvadeset godina tokom prenosa fudbalske utakmice Jugoslavija-Republika Irska. RTS je tada pustio himnu „Hej Sloveni“ iz studija, kako gledaoci živog prenosa ne bi slušali kako posetioci utakmice na Marakani zviže svojoj himni. Zbog ovoga, advokati Demokratske stranke, podneli su prekršajnu prijavu protiv RTS-a.

Novembar 1998. godine biće zapamćen i po nastanku pokreta koji će svoju glavnu ulogu odigrati za malo manje od dve godine kasnije. Tekst o ovom fenomenu koji je iznikao iz opresije univerzieta pisao je Veljko Popović.

„Studentsko telo, koje je do tada manje ili više podsećalo na mrtvo more, počelo je polako da se talasa. Kao da je neko namerno polumrtvom telu univerzitetske samosvesti, duboko razočaranom rezultatima ondašnjih zimskih demonstrcija dao injekciju adrenalina, ne bi li ga probudio. I studenti su počeli da se bude. Rodio se Otpor.“

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.

Danas (1998): Mitrović dobija frekvenciju, dok Ćuruviji plene novine 3